Gde god da idete počnite to da osećate. Osetite mesto, osetite položaj, osetite ceo raspored. To je način da uklonite štošta iz svog sistema. Drugo, onoliko koliko ste sposobni da otpustite , toliko će otići, jer govorimo o naslagama iz mnogobrojnih života, o vekovima akumuliranih podataka, ne iz ovog života. Zato ne pocenjujete sa: „Uradio/-la sam toliko toga u poslednjih četrdeset godina, sve će otići.“ To nije tako. Jer šta god da ste preneli u sledeći život, to se manifestuje sada. Šta god da niste mogli dovršiti ranije, to se manifestuje sada. Na taj način govorimo o nečemu veoma dubokom, zato pridajte tome značaj. Radite stvari namenski, a sa ciljem da ih otpustite „Pusti ovo iz mog sisitema”, i postanite prazni i čisti.
Ako ovo nije moguće, vežba će biti uzaludna. Dakle, vaš rezultat će zavisiti od toga koliko toga ste sposobni da otpustite. Ako niste sposobni da otpustite, zaboravite ovaj životni vek, čak i karakterne osobine, neku vrstu besa, neko dopadanje i nedopadanje, sve ovo će ostati ako niste sposobni da otpustite. I nastaviće se kroz naredne živote. To je razlog zašto nosimo karakterne osobine kroz živote. Budite ovde, sada. „Budite” – znači budite lično vi. Budite ono što jeste. Budite suština, ne ono što vidite fizički. Ako vas pitaju ko ste, možete reći svoje ime, ili ovo je moje mesto, ili ovo su moji roditelji, ili ovo je moja kvalifikacija. To je sve spoljašnje, a nešto od toga se takođe vremenom menja. Ljudi se venčavaju, posle čega jedna osoba postaje muž a druga postaje žena. Kada jedna osoba ode, oni opet postaju odvojeni svako za sebe. Na isti način postoje raznovrsne kombinacije koje se dešavaju u našim životima u svakom trenutku. To nije postojanje, to nije postojanje koje ste vi. To nije vaša suština. Vaša suština je vaše ogoljeno biće, vaše osnovno biće koje je u potpunosti, sasvim odvojeno od čitavog kretanja tela, čitave drame, to je ono šta ste vi. Prema tome, „postojanje” je biti jedno sa tim bićem koje je stalno. Neka vam to bude jasno. Biti jedno sa bićem koje je nepromenljivo u vašem sistemu. Ne sa vašim promenljivim emocijama, ne sa vašim promenljivim razmišljanjem, karakterom ili bilo čime što se menja, što niste vi. Ovo je deo koraka. Prema tome, Budi znači „Budi ono što je nepromenljivo”. To je vaša suština. Budite jedno sa suštinom. Budite jedno sa nepromenljivošću. Za razumevanje toga, da biste “bili”, potrebno je da osećate. Ako želite da razumete šta je postojanje, ili kako da budete, morate da osećate. S druge strane, „osećaj” je introverzija. Treba se samoposmatrati. Da biste osetili, potrebno je da osetite iznutra. Možete osetiti ono spoljašnje, ali ipak se osećaj dešava unutar vas. Možete osetiti vetar, ali kako prepoznajete vetar? Tumačenje tog osećaja se dešava unutar vas. Zato osetite sve. Osetite život. To je ogromna razlika. Danas sam napisao: ”Romantizuj život, to vredi.”
Sve što imate je SADA. SADAŠNJE VREME. Ovo vreme imate pod kontrolom, zajedno sa trenutnom opremom, sadašnjim znanjem, infrastrukturom, vremenom i prostorom. Uradite najbolje što možete SADA. Kad dođe sutra, tada ćemo se njime baviti.
– Mohanđi –
Zašto sam to rekao? Ukoliko fantazirate o drugoj osobi, ako ona ode, vi ste tužni. Ali ako fantazirate o životu, vaš ceo život će biti pun fantazija. To je poenta. A za to je potrebno da osećate. Osećaj je veoma važan. Dakle, to je “BITI”. A tišina je jedan aspekt postojanja. Automatski ćete postati mirni. Zato što kad počnete da osećate, možete čak i zatvoriti oči, vi ćete osetiti i bićete mirni. Tišina je deo procesa. Tišina je spontano izražavanje kad počnete da osećate. Što više osećate postajete sve mirniji. Ne fizička tišina, nego tišina jer nemate nijedan fizički izražaj. Tišina jer niste navedeni na razgovor. To je lepota tišine. To je prava tišina. U suprotnom, ako ćutite samo da ne biste pričali, to je verovatno dobro za druge ljude, ali to nije neka razlika u vašoj psihi. Ako ćutite drugi ljudi će biti srećni, ali to neće ništa promeniti unutar vas. Stvari treba da se promene unutar vas. Ako se stvari menjaju unutar vas, tada je potrebno da budete mirni iznutra, prazni iznutra. Ovo je sve deo od “Biti”. Ovo je veoma važno da zapamtite, budite ovde, sada. Ove tri reči su srž procesa. A za to je potrebno 100% vaše potpune predanosti da bi nastala promena u vašem životu, i mi to možemo ostvariti. To je pod vašom kontrolom. To vi možete biti. U protivnom neprestano gurate napred. Mi sedimo ovde ali mislimo o budućnosti. Želimo da budemo nešto drugo. Ne možete biti nešto ili neko drugi. Svi ostali ljudi su već zauzeti. Možete biti samo vi, zar ne? Onda morate drugi put da se rodite da biste bili neko drugi. A sastojci su svi isti. To je kao svetski brendovi koji s vremena na vreme menjaju ambalažu da bi uneli svežinu. Poput toga, vi menjate svoj život. Donosite novi život zbog svežine, ali sadržaj je isti! Inače ne biste kupili, je l’ tako? To je proces.
će vam biti dato je ono što je dobro za vas, a ne ono što vaš um želi. Ono što je dobro za vas je ono što konačno oslobađa vašu dušu.
– Mohanđi –
Dakle, BITI je veoma važno, onda OVDE. “Ovde” znači da postoji lokacija za vaše izražavanje. Potrebno je da imate lokaciju, potrebno je da imate prostor, i taj prostor je važan. Dok ste ovde, ako je vaš um negde drugde, to je beskorisna vežba. Kada ste ovde, na ovoj lokaciji, budite ovde na ovom mestu 100%. Ne 99%, to nije dovoljno dobro. Budite ovde 100%. Ova lokacija, ovo mesto je vaša jedina realnost upravo sada. Postoji druga lokacija izvan ovog mesta, ali to nije vaša realnost. To je nečija druga realnost. Možda je tamo neko drugi. Ali što se vas tiče, ovo je vaša jedina realnost. Zato budite ovde, na ovoj lokaciji, na ovom mestu.
Onda vreme, SADA. Šta je sada? Ovaj moment. Ovaj moment je vaša jedina realnost. Sledeći momenat nismo videli, ne znamo ga. Sledeći sat ne znamo. Sledeći dan ne znamo. Mi predviđamo, juče je bilo takvo, dakle sutra bi moglo da bude ovakvo. Ali celina, poput toga kada bi bilo više kiše, može da promeni stvari. To je jednostavno tako. Faktore koji nisu pod našom kontrolom pokušavamo da predvidimo i da ih kontrolišemo. To zadaje bol. Zato moramo prihvatati stvari onako kako dolaze. Moramo ići u skladu sa vremenom. Ovo je veoma važno. “SADA” je važno, ovo vreme je vaše stvarno vreme. Iskoristite ga dobro. A kako ga dobro koristite? Kada ste objektivni. Kada ste čisti. Kada imate jasnoću, kada imate objektivnost, koristite vreme dobro. Ako ste subjektivni, ako nemate jasnoću, život će vam biti sumoran. A kako dobijate jasnoću? Kada se odvojite, kada gledate sa spoljašnje strane, imate jasnu sliku. Kada ste u unutrašnjosti, ne znate šta se događa. To je razlika između jasnoće i nedostatka jasnoće. Uplitanje ponekad otklanja jasnoću. Iako predanost nije uplitanje, ako ste duboko upleteni u nešto sa potpunom koncentracijom, kada ste u SADA, to je u redu. Ali emotivno uplitanje u nešto otklanja jasnoću. Kada je jasnoća uklonjena, život je beskoristan. Na ovaj način ide život. Većina ljudi koji rade ili žive nemaju jasnu svrhu. Zašto? Zato što žive život po rutini. Oni prolaze kroz život. Zato budite ovde, sada. “Budite” znači da budete u ovom prostoru, u ovom vremenu. Iskoristite to vreme za samoposmatranje, da upitate sebe – “Da li sam ovo ja? Ja sam uznemirenost. Da li sam ova uznemirenost ja? Ja imam strahove. Da li su ovi strahovi ja ili sam ih stekao?” Ako imate ljubomoru, mržnju, ili sumnju, dvoumljenje, upitajte se da li sam to ja? Da li je to moje? “Moje” takođe nije dobra ideja. Što više posedujete, sve teži postajete. Zato postavljajte pitanje “da li sam ovo ja” ili “da li je ovo moje?” Ako ovo pitanje jasno postavite razumećete da se sve ovo dešava ili zato što ste to stekli iz spoljašnjosti, ili ste kreirali iz iluzije, ili iz nerazumevanja. Kreirali ste planinu pomoću nerazumevanja, a takođe i pomoću nedostatka jasnoće. Mnogi, mnogi incidenti su se dogodili zato što odgovorimo ili reagujemo emotivno, impulsivno. Ali u momentu kada mislimo i odgovorimo, problema neće biti. Špekulacija je razlog mnogih problema. Ako o nečemu nešto ne znamo, mi špekulišemo. Na primer, nisam dobio poziv od X. Očekivao sam poziv, ali ona me nije pozvala. Kako ću se onda osećati? Nešto nije u redu. Onda opet počnem da pretpostavljam. Ako poziva nema ni sledećeg dana takođe, nastaje još više pretpostavki. Ponekad moj ego neće dopustiti da ja pozovem tu osobu i proverim da li je sve u redu. Ukoliko ni trećeg dana nema poziva, tada počinjete da ogovarate. A onda iz uma nastane distanca. Ovako mi kreiramo život. Ovako takođe kreiramo i svoju sudbinu. Što više emocija kreiramo, sudbina nam postaje intenzivnija. Više života ćemo uzimati. Ali ako dozvolite životu da teče, bez mnogo emocija… Ovo je veoma jednostavno. Oni koji povremeno ne koriste emocije su sigurni.
Prevela: Staša Mišić
Lektura: Ivana Miljak
Uređivanje: Biljana Vozarević