Satsang sa Mohanđijem u Kejptaunu, septembar 2013.
Možda ste primetili da je u poslednjih nekoliko godina vreme postalo veoma brzo, krajnje ubrzano. Ovo je veoma interesantno vreme. Zaista je blagoslov živeti u današnje vreme. Uglavnom zato što je jedna godina sadašnjeg vremena skoro kao što je bilo pedeset godina pre otprilike jednog veka. Do takve faze smo došli. Brzina se povećala. Biti živ u današnje vreme je veoma važno. A ako, dok ste ovde, živite svesno, to je još važnije. Mnogi od nas ne znaju zbog čega je značajno vreme dok smo ovde.
Mnogi od vas su čuli za promenu koja se desila 2012. Ono što se tada dogodilo je to da je ovaj momenat počeo da raste. U suštini, skok u vremenu se po meni dogodio otprilike 1986. Ne možete tačno reći “tog i tog datuma”. Isto tako ne možete reći da se promena dogodila 21. decembra 2012. Nazvao bih ovo prekretnicom ili putokazom, nešto što se može osetiti ili što može biti određeno u vremenu. Na putu postoje putokazi jer je potrebno da znamo dokle smo stigli. Slično tome, pamtimo određene datume da bismo mogli reći: “Dobro, stigli smo dovde, sad možemo da učinimo sledeći korak. Idemo unapred.” Ipak, najvažnije je da nisu bitni putokazi, bitna je svesnost: “O, stigao sam dovde, ovo je moja destinacija, a ovo je udaljenost.” Vreme je počelo da se ubrzava, a tela koja idu u korak sa vremenom kao naša nemaju izbora. Ne možemo da biramo. Tela se razvijaju, tela idu napred sa vremenom. Vreme nas vodi, a prednost je ta da ako idete svesno s vremenom, brzina je ista takva. Potrebno je da se potpuno rastopite, da u potpunosti budete jedno sa univerzumom. Dakle, promena je sigurna a prednost našeg vremena je, kao što sam rekao ranije, to što je jedna godina skoro kao pedeset godina pre 1986. Počeli smo ubrzano da idemo napred. Nedostatak je taj da ako nismo svesni našeg vremena, nećemo biti stabilni. Uvek ćemo gajiti brige, strahove i nestabilnost. Stabilnost se dešava kad razumete: “Da, ovo je brzina, krećem se u skladu s njom, a cilj je potpuno rastapanje. Biti jedno sa univerzumom. Ne postoji ništa između.” Ako sa ovom svešću idemo napred, to je veoma dobro. Zbog toga je ova meditacija vezana za otkačinjanje. Ako se ne otkačite od prošlosti, prošlih mesta, ljudi, situacija, vremena, prostora, i ako niste slobodni, vaš um se neće kretati u skladu sa vašim telom, sa vremenom, i to nije lako. Pošto se deo naše svesti nalazi u prošlosti, a deo u sadašnjosti, doći će do sukoba u našem svakodnevnom životu. Ovo je jedna važna stvar. Molim vas da to zapamtite.
Upotpunjenost
Druga stvar govori o tome zašto insistiramo na 360 stepeni. (Inače, ako hoćete da radite meditaciju 360 stepeni možete je skinuti na linku http://www.mohanji.org potpuno besplatno, jer je to moj način služenja drugima. ) Zašto 360 stepeni? Obično svako ljudsko biće funkcioniše u 120 stepeni, ispred sebe. To nije dovoljno za potpunu svesnost. To je samo dovoljno za funkcionisanje u svakodnevnom životu. Pošto su sva naša čula ispred, naš um ide za čulima prema napred. Kad je um sa očima, mi vidimo. U suprotnom samo gledamo, ali ne vidimo. Kad je um sa jezikom, doživljavamo neki ukus. U suprotnom, ako gledmao TV dok jedemo, nećemo uopšte znati šta jedemo i nećemo doživeti određeni ukus. Ako je um sa ušima, čujemo. Dakle, um ima veliku ulogu, a mi imamo pet čula da spoznamo svet. Šta je svet? Mi probamo njegov ukus, osećamo ga, dodirujemo ga, čujemo ga, mirišemo ga. Dakle, mi očima, nosom, ušima, jezikom, kožom osećamo svet. Sve je ispred. Mi smo orijentisani ka napred. Sva bića su orijentisana ka napred. Šta je sa 240 stepeni iza nas? To je ono što je važno. Dok to nije povezano nikada nećete biti potpuni. Siguran sam da je svako od vas u nekom momentu osetio neki nivo nepotpunosti. To niste stvarni vi. “Ko sam ja?” Svi postavljaju ovo pitanje. “ Ja nisam ono što se čini da jesam. Mora da sam nešto više od ovoga.” Odgovor je u upotpunjenju. Upotpunjenje znači da kad ste se rodili po prvi put u ovoj ravni, došli ste sa potpunom svesnošću. Došli ste da iskusite svet. A da biste iskusili ovaj svet, potrebna vam je podrška elemenata kao što su zemlja, vazduh, voda, prostor, vatra. To je ono što zovemo telo, jedna mešavina svega navedenog. Kad napustimo telo, ono se vraća u prirodu. Znači mi biramo telo iz prirode da bismo iskusili svet, zatim rastvaramo telo i idemo dalje. Ovo mora da je prvobitna ideja. Došli smo ovde da osetimo Zemlju. Ali ako pogledate Zemlju, koja je glavna stvar koju proživljavamo ovde? Naravno da lako možemo reći da je to relativnost. Relativnost je kreirala rođenje gde god da ste. Relativnost je stvorila dualnost. Ili je relativnost kreirala stvarnosti u bilo kojoj ravni, ali ovde na Zemlji glavna stvar su odnosi. Ovde smo da bismo iskusili odnose u odnosu na nešto što smo mi. Vi ste odvojeni od mene jer u odnosu na ono gde ja sedim vi sedite na nekom drugom mestu. Tako smo počeli da doživljavamo relativnost u različitim dimenzijama kao što su otac, majka, brat, sestra, deca, šef, neprijatelji, prijatelji,.. bilo šta … sve odnose. Zbog toga smo došli. Ali naše oruđe za funkcionisanje je bio um. Potreban nam je um da bismo sve ovo osetili. Um nam je dao identifikacije. Um nam je rekao ti si to, ti si ovo ime, ti si ova kvalifikacija, ti si ovaj oblik, ova tradicija, ova porodica. Na ovaj način postali smo sve više i više ogračeni ili, drugim rečima, stavljeni u okvire. Uokvirili smo sami sebe. Mi nemamo nikakve okvire, ali pošto imamo telo, pošto imamo identifikacije, počeli smo da osećamo te okvire, a um je proizveo ego koji kaže: “Ovo je ono što si ti, ti si kvalifikacija, ti si novac, ti si pozicija, ti si kupovna moć i sve ostalo.” Tako smo izgubili pravac, postali smo upleteni u ovo. U tom momentu smo propustili drugih 240 stepeni. Ali oni su dostupni. Uvek su dostupni i možete ih imati kad god želite. Možete im pristupiti u koje god vreme želite. Molim vas razumite da je svesnost skoro kao vaša senka, uvek spremna za vas da joj pristupite. Ali mi ne znamo da nas ona prati! Mi ne gledamo u našu senku. Čak se ni ne sećamo da senka postoji. Ne uspostavljamo povezanost s njom jer smo obuzeti svakodnevnim životom. Jednom kad se ovo sjedini, ponovo ćemo biti kompletni. Zbog toga je ukorenjenost u kičmi važna. Moramo da se pomerimo od napred ka sredini. Nemiri, strahovi i sve to što nam dolazi čini nas ranjivim, onesposobljenim, osakaćenim, jedino ako funkcionišemo spreda. Iste stvari vas ne mogu dotaći ako ste ukorenjeni u kičmi. Probajte, znaćete.
Daću vam još jedan primer. Kad sedite mirno, samo zatvorite oči i osećajte kičmu. Automatski će se vaša svest, vaša svesnost usmeriti na treće oko, mesto između obrva. To je dokaz. Idemo izvan normalnih čula ka višim dimenzijama. Treće oko je viša dimenzija, to je prelaz ka višoj dimenziji. Mi posedujemo tu moć u nama. Nisu nam potrebne nikakve religije, nikakvi gurui, vodiči ili bilo ko da nam ovo kaže jer smo mi kompletni. To je istina. Svi su kompletni. Gurui i majstori su putokazi. Oni nam samo govore idite ovim putem, ovo je odredište. Na vama je da idete. Ovo je individualno putovanje jer smo mi individue. Rođeni smo sami, umrećemo sami, a proživljavamo različite aspekte odnosa dok smo ovde.
Vratimo se na vreme. Promena se dešava, vreme je postalo brže, brzina se povećava, a boravak u sadašnjosti je prava stvar koju u ovom momentu treba učiniti. Ako niste u sadašnjosti, klackalica vremena, promena vremena vas može povući nadole. Ovo je jedan aspekt.
Drugi aspekt je taj da je jedna godina koncentrisanog napora u ovom trenutku skoro kao pedeset godina koncentrisanog napora pre 1986. Zato je ovo vreme veoma značajno, jer rastete brže. Sada možete da vidite drugu dimenziju. Šta se dešava posle 2012? Pogledajte. Šta god da je osnovna priroda svakog bića, ima sedam milijardi ljudi na svetu, svaka osoba je jedinstvena kreacija, niko nije fabrički proizvod, svako je jedinstven, niko se ne može porediti s drugima. To je lepota kreacije. Ovo se ne odnosi samo na ljude već na sva bića, svi su jedinstveni. Šta god da je naša osnovna priroda, ona se pojačava. Jednostavno postaje istaknutija. Osoba koja je po prirodi saosećajna, postaje još saosećajnija i počinje to da ispoljava. Osoba koja je po prirodi ljuta, postaje još ljuća i počinje to da ispoljava. Osoba koja je po prirodi velikodušna, postaje još velikodušnija i počinje to da ispoljava. Ali mi smo svi raznovrsni, nikada nismo samo jedan aspekt, tako da razni aspekti izlaze na videlo i ispoljavaju se, a to je ono što danas možemo da vidimo u svetu i što ćemo sve više viđati u danima koji dolaze.
Pomeramo se iz jedne u drugu jugu. U indijskoj tradiciji jugama nazivamo godine koje imaju određeni ukus, miris i obeležje, ili svojstva. Svaka juga ima drugačija svojstva, a mi smo prošli kroz različite juge i sada bi trebalo da se nalazimo u Kali jugi. Kali juga je juga brzine i aktivnosti, a isto tako i krajnjeg prikaza dualiteta kao što su dobro i loše ili, kako možete videti u filmovima fantastike, heroja i negativaca. Ovaj aspekt je pojačan u ovom vremenu. Svako vreme ga je imalo, ali ovaj put je mnogo više dimenzija i diverzija. Ovog puta je rat između dobra i zla mnogo veći, tj. nežan i okrutan. Ovaj aspekt značajnije možete videti u ovom životnom periodu ili u narednih deset godina, od 2012 do 2022. Od 2022. pa nadalje kažu da će biti rođenje Satja juge, juge istine, a to je ono za šta se pripremamo. Većina velikih majstora koji još deluju u ovoj ravni, isključivo rade na ovome. Molim vas, budite toga svesni. Zbog toga je njihova svest takođe dostupna. Mi koristimo različite metode kako bismo ih dosegnuli, i to je takođe u redu. Kao što sam rekao, nije važno u šta verujete, koje ste religije, koji je vaš put, ili koji je vaš guru. Ono što je važno je to da ste svesni da je istina ta za kojom tragate. Svest koju su predstavljali Isus, Buda i Krišna su putevi istine. U prošlosti smo razapinjali sve one koji su govorili istinu, jer istinu nikad nismo voleli. Voleli smo da živimo u laži i pretvaranju. Uvek smo voleli relativne a ne prave istine. Isus je ceo svoj život govorio samo istinu. Uvek je išao putem čistote. Zašto smo ga mučki ubili? Zato što nismo voleli istinu. Ako pogledate našu istoriju, možete videti da je Sokrat govorio istinu, a mi smo ga otrovali. Sve majstore, sve velike duše koje su došle ovde iz samilosti da vode svet ka boljem razumevanju, višoj svesnosti, mi smo brže bolje ubili. Onda smo stavili sliku na zid i rekli: „Ovo je bio veliki majstor.“ Ima u tome prednosti. Prvo ga se rešimo. Onda možemo da interpretiramo njegovo učenje na način na koji želimo. To nam pomaže. Kako? Kreiramo svoje sopstvene religije i uvek možemo reći: „Ovo nije moje, to nisam ja rekao, on je to rekao.“ U svakom slučaju on nije tu da nas šutne u zadnjicu – hahahahahaha. Mi ljudi smo baš smešni.
U svakom slučaju, vreme istine se pojačalo i možete videti da se to dešava. Nemojte samo verovati u ono što govorim, osetite to, i znaćete o čemu pričam. Dajem vam samo kratak prikaz. Ali ovo je individualno putovanje. Pošto je putovanje individualno, vaša je odgovornost da istražite sebe, a ne da istražujete nešto izvan vas, jer istina leži u vama i jedino može biti dosegnuta unutar vas. Spolja se nalaze samo relativne istine. Vi ste odvojeni od mene jer sam ja odvojen od vas, ali gledano na svest mi smo jedno. Ne može postojati odvojenost. Povezani smo gledano na duše, ne možemo biti odovojeni.
Električna energija je ista. Nekad prolazi kroz mašinu za veš i pere odeću. Ako prolazi kroz mašinu za sudove, pere sudove. Ako prolazi kroz frižider, hladi stvari. Dakle struja nikad nije drugačija, ali su uređaji drugačiji. Pribor za rad je drugačiji. Isto tako vaše telo je drugačije, moje telo je drugačije. To je isto, aspekti su isti, oba su napravljena od elemenata, a pogledamo li duše vi i ja smo jedno. Ovo je osnovno razumevanje koje moramo imati kako idemo dalje putem duhovnosti. Jednom kad vam postane jasno da smo jedno, ovde više neće postojati razlika. Šta god da se nalazi u univerzumu to je izraz nas samih. Ne postoji ništa osim nas.
Od 2012 do 2022, prvo sledi početna faza. Kroz početnu fazu prolazimo poslednjih godina sve do 2016, i tu će biti mnogo više negativnog nego pozitivnog. Uvek je to tako. Ako pogledate istoriju, prvo pobeđuje negativno. Ono dolazi i prvo bude zapisano, onda konačno pozitivno izlazi na videlo. Vratimo se na Isusov život. Zamislite samo, da je Isus prihvatio sve ono što su ljudi želeli da prihvati, mislite li da bi Hrišćanstvo danas postojalo? Niko ga se ne bi sećao. Njegova moć je bila u tome što je ostajao uz istinu bez kompromisa, bez povinovanja. A što se tiče njegovog dramatičnog odlaska, postoje mnoge teorije koje govore da je živeo i nakon toga što je skinut sa krsta. Jedna osoba iz Evrope postavila je isto pitanje. Rekao sam: “Zbog toga ste zabrinuti? Zašto jednostavno ne sledite njegovo učenje. To nije bitno.” Isto tako, ako sutra umrem, ili ako sve napustim i sutra odem, moj jedini značaj je danas. Jer da živim život kao pustinjak u pećinama Himalaja, šta bi to vama značilo? Sve dok dajem svoj doprinos svetu, sve dok ga obezbeđujem, sve dok držim govore, to je jedino vreme koje ima značaj. Dakle, značaj je kad deluješ i doprinosiš. Postoje članovi naše porodice koji su porodicu napustili, koji su umrli, i mi ih volimo, to nije problem. Ali da li su oni značajni za naš svakodnevni život? Ne, zato što su završili zadatak i nastavili dalje. Slično tome, Isusov glavi doprinos je bio dok je držao govore, dok se kretao, dok je ispunjavao svoju svrhu. Posle toga, da li je živeo ili ne, to se nas danas ne tiče. Vidite, mi više vodimo brigu o istoriji nego o učenju, poruci!
Treba da budemo fokusirani na poruku! Uvek kažem, nemojte se vezivati za gurua, vezujte se za učenje. Gurui mogu biti prilično čudni. Važno je da znate da je istina ta koju tražimo. Realnost je ono što tražimo, ne osoba. Osoba je predstavnik. Osoba predstavlja krajnju istinu i donosi je. Dakle, pobeda negativnog će se uvek prva dogoditi. Kao što smo videli u igranim filmovima, negativac na početku pravi svakakve vrste problema, a potom ponovo dolazi junak i uništava ga – hahahaha. Isto tako, Isus je bio mučki ubijen, ali ga današnji ljudi širom sveta duboko poštuju. Isto se desilo sa svim velikim majstorima. Mi ih ne prihvatamo i ne poštujemo u sadašnjem vremenu, jer su savremenici često osobe koje nisu prihvaćene. Ponavljam, to je zato što moramo da se nosimo sa njihovom ličnošću. Teško je nositi se sa osobom i ličnošću, lakše je obraditi poruku. Pošto imamo određenu sliku u glavi, mi tu sliku dodajemo osobi koja ne postoji. Lako razumljivo. Zapravo, radije sledimo mentalnu sliku nego celu osobu sa ličnošću. Kad morate da se nosite sa stvarnom osobom i ličnošći, to nije lako. Zamislite samo da imate uzvišenu sliku gurua ili majstora, slavnu sliku, a neko vam kaže: “Ej, on ide u toalet svaki dan.” Moj Bože! Završeno – hahahahaha. Mi ne možemo da prihvatimo takvu stvarnost. Mi očekujemo da osoba ne ide u toalet, ne jede, hahaha, da treba da bude ovakav. To je naš problem, mi smo stvorili sliku. Stavili smo osobu u okvir, a ako je osoba izvan okvira mi je odbacujemo. To je ljudska priroda. Ovoga moramo biti svesni. Zato je važno znati da istina na kraju mora pobediti. Jer istina ne može dugo biti skrivana. To je isto kao talasi okeana. Kad talasi sve više i više udaraju, nećemo znati da postoji mir unutar okeana. Ipak, kad se okean ponekad umiri, mi shvatamo da je veoma spokojan. Mi smo taj spokoj. Zbog toga je funkcionisanje u 360 stepeni važno da bismo napredovali, kao što je i boravak u sadašnjem trenutku veoma važan.
Živimo u interesantnom vremenu, odličnom vremenu, a ovo je moja poruka svetu: “Budite ono što jeste. Ovo je vaše individualno putovanje.” Uvek tražim od ljudi da nose dve stvari sa sobom. Jedna je vera. Verujte u bilo koju religiju, u bilo kog majstora, u bilo kog boga, ali budite u tome 100%, ne delimično. Jer možete nositi jedino košulju koja vam odgovara. Možete nositi jedino haljinu koja vam odgovara. Čak i ako kažem ovo nije dobro, ovo nije loše, ovo je dobro, ovo je loše, ja lažem. Sve je relativno u spoljašnjem svetu, ali je jedna istina u vama. Živimo u relativnom svetu, sve je u odnosima, kao što sam rekao. Što god da vidite spolja je relativno. Nije stalno jutro, doći će veče. I ne može biti stalno noć, doći će jutro pre ili kasnije. Tako funkcioniše svet. Relativne istine su dobre ako znamo da su relativne. U suprotnom, ako počnemo da verujemo u njih, imaćemo problem. Zašto? Povećavaju se očekivanja. Naša očekivanja rastu, a ona uvek donose patnju i tugu. Očekivanje vodi u tugu. Zavisnost vodi u tugu. Kažemo: “Očekujem da se ova osoba ponaša prema meni na ovaj način. Ali, ona se ponašala drugačije, više ga ne volim.” Tako se završavaju odnosi. Ovo pokazuje koliko smo slabi. Ali ako dozvolimo osobi da za sebe bude ono što jeste, to je njen izražaj, to je njen život takođe. Ta osoba je došla na zemlju da iskusi šta god da proživljava, a mi joj samo dozvoljavamo da bude ono što jeste. Mi smo u miru, ostali su u miru.
Ovako ćemo postojati za vreme nastanka Satja juge. Pretpostavljam da je ovo moja mentalna kalkulacija, moja mentalna svest, da će se posle 2022 roditi Satja juga. To je juga istine, sreće, neprestanog blaženstva, unutar koje ćete verovatno moći da vidite mnogo destrukcije, mnogo nevolja. Kao što sam rekao, to je sukob dobra i zla, ili su dobro i zlo u suštini reči kilšea zbog mnogih igranih filmova – hahahaha. Bolje rečeno to je sukob realnosti i nerealnosti, ili između relativnih istina i istina. Ovako ćemo verovatno bolje razumeti da moramo sebe ukoreniti u istini, pre ili kasnije. A kako Satja juga odmiče, kao što smo izabrali naše rođenje, tako ćemo po svojoj želji izabrati i našu smrt.
Kako ćemo to učiniti? Promenićemo naš obrazac disanja od prednje strane ka sredini. Što znači da je duša ušla kroz vrh glave. Zbog toga ako pogledate vrh glave male dece, primetićete da je veoma mekan. Tako je duša ušla u telo. Duša će izaći kroz isto mesto ako budemo disali kroz sredinu. Prolaz kroz koji je duša ušla se zatvara zbog našeg ega, pogrešnih identifikacija dok boravimo u relativnom svetu. To će dovesti do promene u stvarnu identifikaciju ko smo: “Ko sam ja? Zašto sam ovde? Koja je moja svrha?” Sve ovo će početi da nas dotiče. Kad nam jednom ovo postane jasno automatski ćemo znati da se naš obrazac disanja promenio i ta promena će dovesti do potpunog oslobođenja.
Prevela: Staša Mišić
Lektura: Jelena Fasbender
Uređivanje: Biljana Vozarević