Kada počnete da osećate svoju kičmu, vibracije se automatski podižu. Vaš odraz se menja. Cela tapiserija postojanja se menja. To smanjuje vašu vezanost za frontalnu stranu, tj. spoljašnji svet. Bićete primorani da gledate unutra.

Kroz kičmu u unutrašnji svet


P: Postoji li neki poseban razlog što smo kao sadhake (*sadhaka, neko ko prati određene spiritualne prakse – sadhana) usmereni da se koncentrišemo na kičmu, umesto na prostor između obrva ili vrh glave?

M: Kičma ili zadnja strana tela se obično zanemaruju. Svi smo orijentisani napred. Zbog toga imamo sve životne stresove. Imamo dve vrste postojanja. Jedan je spoljašnji svet, drugi je unutrašnji svet. Spoljašnji svet je veoma jednostavan, jer se naša čula, um, sve kreće ka spoljašnjem svetu, automatski. Unutrašnji svet je skup uslovljavanja: koncepti, strahovi, razne emocije, osećanja. Doživljavamo ih nasumično. Nije nam jednostavno da vidimo šta je unutra. Ali nam je lako da vidimo šta je spolja. Dakle, treba uložiti svestan napor da se uđe unutra. Zato su ljudi koji su nas vodili u prošlosti, majstori, govorili: “Iskoristite dah, povežite se sa prostorom između obrva ili se povežite sa srčanim centrom, povežite se sa kičmom, itd.”

Razlog zašto sam vam predlagao da se povežete sa kičmom je taj što se ona nalazi na zadnjoj strani tela. Nije uobičajena stvar da se povezujete sa zadnjom stranom svog tela. Kada počnete da se povezujete, doživljavate ili osećate kičmu, vibracije se automatski pomeraju. Vaš odraz se menja. Čitava tapiserija postojanja se menja. To smanjuje vašu vezu sa frontalnom stranom, tj. spoljašnjim svetom. Tako ćete biti primorani da pogledate unutra. Što više gledate unutra, počećete da doživljavate osećanja. Osećanja imaju veze sa nečim spolja. Kada vidite prelepu baštu, u vama se događa širenje srca. Spoljašnja stvar pokrenula je unutrašnje iskustvo. Isto tako, sve, bilo da je dobro ili loše, stvara utisak ili doživljaj iznutra. Iskustvo dovodi do određenog nivoa stanja. Različita iskustva, ponekad dobra, ponekad loša (to su široke kategorije), tokom određenog vremena stvaraju stabilnost. Ako postojite u nesvesnom režimu, to će se ponavljati. To će postati obrazac. Zato imamo određene obrasce, ponekad povezane sa vezama (odnosima), ponekad povezane sa određenim stvarima, sa onim što volimo ili ne volimo, navikama. Ovi obrasci su stvoreni zato što smo u nesvesnom režimu.

Dakle, povezujući se sve više i više sa kičmom, počinjete na sve da gledate objektivno, bilo da je to dobro ili loše. Kada na nešto gledate objektivno, nemate problem da se od toga odvojite zato što time niste vezani. To je razlog zašto sam vam predložio kičmu. Možete otići i do srčanog centra, ali opet, problem u tome je – on je ispred. Naviknuti smo na frontalnu stranu. Spontano se uvek povezujemo sa stvarima ispred, tj. svetom spolja. Spoljašnji svet je jedna stvar, unutrašnji svet je druga stvar i mi stvarno, stvarno nismo upoznati sa svojim unutrašnjim svetom. Doživljavamo samo određene stvari i tada shvatamo da su te emocije unutra. Ali, kada svesno ulazite unutra i počinjete sve više i više da doživljavate unutrašnji svet, u tom trenutku shvatate – bio sam u ogromnoj kutiji za skladištenje. Toliko smo stvari skladištili unutra. To mogu biti emocije, strahovi, nesigurnosti, stvari koje volimo ili ne volimo, sumnje, strepnje, nesigurnosti, bilo šta. Sve ove stvari stoje unutra i sve se aktiviraju na osnovu nekih spoljašnjih stimulansa. Tako će vam povezivanje sa kičmom mnogo više pomoći da se odvojite nego povezivanje sa srčanim centrom ili prostorom između obrva. Zbog toga sam predložio kičmu.

Kada se sve više i više povezujete sa kičmom, počinjete na sve da gledate objektivno, bilo da je to dobro ili loše. Kada na nešto gledate objektivno, nemate problem da se od toga odvojite zato što time niste vezani. – Mohanđi

Od integracije do transformacije


P: 
Šta treba učiniti kada um neumoljivo dovodi u pitanje autentičnost, verodostojnost gurua, put, tradiciju ili praksu? (Kad ova pitanja ometaju vašu praksu.)

M: Kada počnemo da preispitujemo bilo koga, ne samo gurua, to dolazi iz određenih koncepata koje smo sakupili spolja. Imamo određene predstave o učitelju ili očekujemo da učitelj ima određene granice. Međutim, osoba koja je oslobođena, izvan karmičkih granica, delovaće samo u skladu sa darmom (svrhom). Ona će se koncentrisati samo da isporuči ono što bi trebalo biti dostavljeno. Nemoguće je vezati oslobođenu osobu bilo kakvim okvirom. Ako se ovo jasno razume, nećete dovoditi u pitanje, sumnjati ili biti pod uticajem osobina, manira, navika, izgleda ili bilo kog aspekta učitelja. Bićete skoncentrisani samo na učenje. Posao učitelja je da ISPORUČI. To je ono što priča o Nagarjuni opisuje.

Lopov je došao do Nagarjune i rekao: “Možete li, molim vas, da me učinite vašim učenikom?” Nagarjuna je rekao: “Kad ste odlučili da sam vam učitelj, već ste postali učenik.” Tada je lopov rekao: „Bio sam kod raznih učitelja, ali kada su me pitali – Šta radiš?, rekao sam – Ja sam lopov. Rekli su – Odlazi odavde. Niko nije želeo da me uči, jer sam lopov.” Tada je Nagarjuna rekao: „Ako učitelj sudi učeniku, on nije učitelj. Njegov posao je da isporuči.”

Dakle, posao dobrog učitelja je da isporuči. On samo posmatra da li je student dostupan i podobanPodobnost je praznina. Ako je neko došao sa puno informacija u glavi i nema prostora da primi više, guru ne može dati ništa.

Tada je lopov upitao Nagarjunu: “Možete li me inicirati?” Nagarjuna je rekao: „Kad sam vam dao metodu disanja, što je u stvari krija, već sam vas inicirao. Nema potrebe za formalnom inicijacijom.”

Dakle, na studentu je da bude dostupan. Na našem putu, putu oslobođenja, kaže se da jedino što student treba da učini je da bude dostupan, da ima ubeđenje i doslednost. To je to. Trebalo bi da potpuno verujete u ono što radite. Ne u učitelja ili u bilo šta drugo. Morate biti jasni i sigurni u ono što radite, a ostalo će vam doći.

Ako počnete suditi učitelju, to je ili zbog toga što se povezujete sa učiteljem svojim umom, jer um nikad neće razumeti položaj učitelja, ili vam smetaju koncepti. Kažete da bi učitelj trebalo da bude takav ili bi trebalo da se ponaša, hoda, priča ovako, da ima određene standarde, izgled… sve su to koncepti. Pravi učitelj koji je izvan uma, koji je rastopio um, što je četvrto stanje samadija, samo će slediti darmu. Darma znači: ono što bi trebalo da on radi, on će to i učiniti. Ono što ne bi trebalo da radi, on to neće raditi. Jer za njega ne postoji karma vezana za zadovoljstvo ili patnju. Onaj ko je transcendirao nije vezan zadovoljstvom ili patnjom. Isporučiće samo ono što mora da isporuči.

Kada se povežete sa svešću kroz učenja, onda shvatite da je merilo za to TRANSFORMACIJA. Razumite da li vas učitelj transformiše čineći vas tišim iznutra, čineći vas imunim na zadovoljstva i patnju života. Ovo su jasni znaci transformacije. – Mohanđi

To je bio slučaj sa svim učiteljima u istoriji. Zbog toga, takođe, većina jasnih, moćnih učitelja nije bila shvaćena tokom svog vremena. Bili su shvaćeni mnogo kasnije. Kada je Pilat (Pontije Pilat, rimski prokurator (upravitelj) Judeje (26–36. godine nove ere) pod carem Tiberijem, danas najpoznatijim po Isusovom suđenju i raspeću) pitao ljude: „Mogu da pustim ovog plemenitog čoveka ili da ga pustim lopove”, ljudi su rekli, “Oslobodite lopove”, jer nisu razumeli Isusa. Znate ostatak priče. Uvek je tako. Savremenici sede i sude, potomstvo poštuje učitelja. Tada shvataju da je to bio sjajan učitelj. Do tog vremena izgubili bismo šanse. To se dešava iznova i iznova u istoriji. To je zato što se sa nekim povezujemo umom. Kad se sa nečim povezujete umom, ne razumete. Kada se povežete sa svešću kroz učenja, onda shvatate da je merilo za to TRANSFORMACIJA. Razumite da li vas učitelj transformiše čineći vas tišim iznutra. Čineći vas imunim na zadovoljstva i boli života. Ovo su jasni znaci transformacije. Ranije smo verovatno bili pogođeni svim događajima oko nas. Kasnije, kada ste povezani sa učiteljem, toliko stvari koje ste smatrali dragim ili neizbežnim počinju da gube svoju važnost. Na primer, određena hrana, određena emocija, određena povezanost sa ljudima… Videćete veliku promenu u sebi i upravo je to transformacija. Vaša zavisnost se smanjuje. Vaše potrebe se menjaju. Vaše razumevanje se razvija. Sve ove stvari mogu se uzeti kao merilo vašeg duhovnog napretka. To je upravo ono što učitelj predaje. Ovo je posao učitelja. Nije važno šta učitelj radi, šta jede, gde spava, to nije važno. Važna stvar je: da li je poruka prikladna za vas. Tada nećete biti ugroženi. Usmerićete se na učenja i razvijaćete se. Upravo je ovo ono što treba da radite tokom života. Morate doneti samo jednu odluku: „Neću ponovo uzeti život jer sam već uzeo život.“ To znači da sve više rastete, imate sve više svesti iznutra, a zatim se odvajate od svih stvari napolju. Odvojenost ne znači da ne uživate ni u čemu. Kad kažem „odvojiti se“, to znači da ničim niste vezani. Bilo da imate neku stvar ili ne, za vas je isto. Uvek ste srećni. Zadovoljni. Mirni. Ovo je kriterijum. Kad ste povezani sa učiteljem, on vas menja, pretvara u nešto pozitivno. Kada se dogode sumnje, strahovi i konfuzije, vezani ste za emocije više nego za transformaciju. Kada znate da niste otvoreni i da se ne širite, to znači da je staza pogrešna. Kad vas um veže, osećaćete se ugušeni. Osećaćete se malim u svojim stavovima. Važno je da shvatite da je to VAŠA evolucija, VAŠE putovanje, VAŠA transformacija. Učitelj je facilitator (podrška). Shvatite: Ne venčavate se sa učiteljem. Venčavate se samo sa onom svešću koja govori kroz učitelja u VAŠU korist. Tada nećete imati zabuna. Nema šta da se promeni. Sve što morate da promenite je koncept da majstor treba da bude unutar određenih okvira. To nije potrebno. Majstor može biti bilo šta. Ostvarena osoba, tj. osoba koja je prešla granice uma može se ponašati na bilo koji način na koji darma to od njega zahteva, a to nije pod kontrolom društva ili društvenih normi. Njihov radni nivo biće potpuno drugačiji. To bi trebalo da razumete. I vi ćete biti isti.

Kad prevaziđete um, videćete samo apsolutnu istinu sa jasnoćom. Kad vidite apsolutnu istinu, videćete prošlost, sadašnjost i budućnost. Tada ćete se ponašati na drugačiji način. Kad vidite samo ono što se dešava ispred vas, bićete vezani onim vizijama koje je vaš um obradio. Um vam ne može dati istinu. Takođe, ono što oči vide, istina je. Ono što uši vide nije uvek istina. Zavisimo od ušiju da bi videli. To je ponekad problem. Tražimo uši da vide. To znači da više slušamo ljudske reči, a ne sopstvene oči, sopstvene izraze, sopstvena iskustva. A vaša iskustva su vaša istina. Nije važno šta uši vide. Uši vide tuđa mišljenja. To ne može biti tačno. To može biti mišljenje. Mišljenja bi se mogla zasnivati na konceptima, granicama onoga šta nam se sviđa ili ne sviđa, ili na okvirima koje su oni stvorili. Sve bi ovo moglo biti pogrešno. Ali, ono što VI vidite, doživite, kako se VI povežete, to donosi razliku. To je ono što uvek treba da razumete.

Merilo je jedna reč – transformacija. Ako se transformacija dogodi, nastavite dalje. Transformacija doslovno znači stabilan um među svim olujama života. To je osnovna stvar koju možete da razumete. Sve prakse su za um. Transformacija se događa INTEGRACIJOM u svest učitelja. Zamislite da je učitelj stabilizovan na određenom nivou slobode uma; vi se integrišete u učitelja; kroz integraciju, vi isto dosežete taj nivo. To znači da je vaša žica povezana sa tačkom utikača, dobijate električnu energiju i mašina radi. Dakle, integracija vodi transformaciji i to je vaše merilo, a ne maniri, karakter, stav, reči koje oni koriste, izgled gurua. Sve to je prolazno. Sve to vam je obezbeđeno zbog VAS, VAŠEG putovanja, VAŠE transformacije. Ako odlučite da ne volite učitelja, da ne volite učenja, to je sve zato što se um uključuje. Nemojte nikoga gledati kroz um. Gledajte očima istine.

Kada ste povezani sa učiteljemtoliko stvari koje ste smatrali dragim ili neizbežnim, počinju da gube svoju važnost. Na primer, određena hrana, određena emocija, određena povezanost sa ljudima… Vaša vezanost se smanjuje. Vaše potrebe se menjaju. Vaše razumevanje raste. Upravo je to transformacija. – Mohanđi

Umirite svoj um i onda odlučite


P: Koji je najbolji način za postizanje jasnoće kada se mora doneti važna odluka?

M: Kad god ste emotivni, ljuti, uznemireni, ne donosite nikakve odluke. Samo se suzdržite. Samo budite mirni pre nego što donesete bilo kakvu odluku. Kakve god odluke doneli kada smo izuzetno emotivni, uznemireni, ljuti itd., kasnije ćemo zažaliti. Napravite korak unazad, samo pustite vreme da prođe, pustite da teče i onda donesite odluke zasnovane na istini. Uvek se oslonite na istinu i činite šta je ispravno. Ispravno je ono što vas poboljšava, što čini da se osećate dobro, što proširuje vas i druge ljude. To je dobro. Ono što vas grči, čini da se osećate loše, čini vas kontaminiranim, bazične emocije poput ljutnje, mržnje, ljubomore, osvete čine vas sve više i više vezanima. Osećate se mnogo kontaminiranije. Osećate se potonulo. Osećate se nisko. Izbegavajte sve te emocije. Ako odaberete viša osećanja kao što su ljubaznost, saosećanje, ljubav i izrazite ih rečima koje takođe koristite, ceo život bi bio protočan. Čak i da ste napravili grešku, ne biste je osećali toliko. Ali ako ste ljuti, uznemireni, osvetnički nastrojeni i kada donesete odluku – ako pođe po zlu, osetićete se još jadnijim. Zato ne donosite nikakvu odluku kada ste uznemireni, ljuti, uzrujani, itd. Molim vas shvatite da će to proći. Sve se kreće.

Imajte na umu da ako živite 80 godina u ovom svetu, to je samo 29200 dana. Nema mesta za ove osnovne emocije kao što su ljutnja, mržnja, ljubomora, osveta, uništavanje karaktera. Sve ove stvari su vrlo, vrlo bazične i zle. To će VAS samo sputati. Na druge ljude to možda neće uticati onoliko koliko će uticati na vas. Uvek je važno da vaše težnje i izrazi budu više prirode. Donesite odluku na osnovu istine i radeći ispravne stvari. Uvek budite u pravu.

Kada shvatite da ste autentični i originalni, izrazite svoje najuzvišenije tom originalnošću, što bi bilo saosećajnost, ljubaznost, ljubav, kada dajete Zemlji više nego što joj uzimate. – Mohanđi

Sudbina nasuprot slobodnoj volji


P: Ako je naša sudbina unapred odlučena, kakvu slobodu delovanja imamo?

M: Sudbina je unapred određena. Trajanje vremena svake inkarnacije je odlučeno, ali vaša svest može biti različita. Na primer, ako ste svesni zašto se određena stvar dešava, biće vam mnogo lakše da prođete kroz nju. Život je pun iznenađenja jer smo, pre nego što smo došli, izbrisali prošlost koja nas je ovde dovela. Vrlo dobro znamo da imamo trajanje, npr. 80 godina ili ako imate sreće možda ćete živeti 90 godina, ali tada duša menja lice, menja telo. Telo je korisno samo oko 80 godina, od čega imate oko 40-45 efektivnih godina. Prvih 20 godina shvatamo svoje postojanje. Poslednjih 20-25 godina smo u opadanju, jer telo nije tako dobro kao pre. Efektivne godine su srednje godine, otprilike 20-60. Ove efektivne godine su sve što imate. Za to vreme uvek možete imati višu svest kroz prihvatanje.

Morate da prihvatite sebe 100% jer ste odabrali ovu inkarnaciju, ovo telo, ovaj način razmišljanja, ovo razumevanje, svest u ovom životu. Potpuno prihvatanje je veoma važno.

Takođe, molim vas zapamtite da ste originalni. Nema nikoga poput vas. Vi ste autentični, jer ne postoji niko poput vas. Kad shvatite da ste autentični i originalni, izrazite svoje najuzvišenije tom originalnošću, što bi bilo saosećajnost, ljubaznost, ljubav, kada dajete Zemlji više nego što joj uzimate. Ovo je veoma važno da razumete. To bi bilo autentično postojanje. Šta god da vam društvo da, nije važno. Društvo vam daje ljubav, društvo vas mrzi, mi ne možemo to da kontrolišemo. Ne možemo nikoga kontrolisati izvan. Ne možemo kontrolisati nečije emocije. Neki odluče da vas vole, neki odluče da vas mrze, neki odluče da budu negde u sredini, gde mogu biti u nedoumici. Tako to ide. Oni koji vas stvarno vole nikada vas neće napustiti. Voleće vas i u dobru i u zlu. Zato ne brinite za njih, nemate šta da im dokazujete jer vas oni ionako vole. Oni koji odluče da vas ne vole u ​​potpunosti, uvek će vam suditi, šta god da uradite. Kad vam neko sudi, nema vremena da vas voli.

Uvek zapamtite, ne pokušavajte ništa da dokažete onima koji vas neprestano osuđuju, kritikuju ili zlostavljaju, loše govore o vama itd., zato što su oni već doneli odluku da vas ne vole. Ono što bi trebalo da učinite je da budete sigurni da radite ispravno i da putujete pravim putem.

Kad kažem “ispravno”, uvek radite stvari koje podržavaju vaš rast, što definitivno neće biti protiv nečega. Ne možemo biti protiv nečega i još uvek biti srećni. Kad god smo protiv nečega, odupiremo se. Otpor stvara trenje, a trenje uvek dovodi do različitih vrsta bolova tokom određenog vremena. To takođe vodi do bolesti. Možete videti da se neko ko se neprestano bori protiv nečega, razboli od bolesti poput raka. Oni ne znaju zašto se rak događa, jer ako pogledate unazad, u njima je neprestano bilo osećaja poput otpora. Oni ne oslobađaju energiju koja je pozitivna. Tok energije se ne dešava. Sve ove stvari možete videti u svom životu. Ono što predlažem je – uvek budite iskreni prema sebi. Ne morate nikoga da uveravate, ali budite iskreni prema sebi, tj. prema svojoj savesti. Trebali bi biti istiniti da činite pravu stvar. Uvek morate biti istiniti prema svojoj savesti i činiti ono što je ispravno. I kad god ste emotivni, suzdržite se od donošenja odluka. To je to. To je način donošenja odluka.

Prestanite da se žalite. Bez samosažaljenja. To je vrlo, vrlo loša stvar koja vas parališe. Ne tražite nečiju simpatiju ili odobravanje. To će vas takođe paralisati. Vi ste pojedinac. Rođeni ste sami. Umrećete sami. – Mohanđi

Prevazilaženje zavisnosti ili loših navika


P: Koji je najbolji način za prekidanje zavisnosti ili loše navike?

M: Kad znate da postoji zavisnost, uvek postoji nešto što ju je stvorilo. Dakle, idite na osnovni uzrok. To bi mogla biti dosada ili neko razočaranje, nešto što bi je moglo stvoriti. Samo okruženje bi vam takođe to dalo. Jer živite u određenom okruženju i bilo je u redu imati tu zavisnost. Dakle, bilo šta bi vam moglo dati ovu zavisnost. SVESNOST je prava stvar za prevazilaženje zavisnosti. Kada kažete „svesnost“, prva svesnost je da je vaše trajanje u ovom svetu ograničeno. Vrlo dobro znate, ako živite 80 godina, to je samo 29200 dana od kojih spavamo, jedemo, čistimo, peremo odeću, borimo se sa ljudima (smeh), imamo svoja raspoloženja, zatim gledamo televiziju, zabava, za sve ovo zajedno imamo samo 29200 dana, ako živimo 80 godina. Ta svesnost je osnovna.

Za to vreme, šta biste želeli da radite kako treba?

To je najvažnija stvar. Zaboravite na sudbinu, zaboravite na karmu, zaboravite na sve. Imate telo, imate situaciju, život, okruženje, određenu nacionalnost, kuću za boravak, hranu za jelo, bilo šta. Šta želite da uradite sada? Kad vam ovo bude jasno, prestanite da se žalite. Bez samosažaljenja. To je vrlo, vrlo loša stvar koja vas parališe. Ne tražite nečiju simpatiju ili odobravanje. To će vas takođe paralisati. Vi ste pojedinac. Rođeni ste sami. Umrećete sami. Niko neće biti tu zbog vašeg rođenja ili smrti. Vaši roditelji su bili uz vas u vreme rođenja, neko će vas odvesti na groblje. To je to. Ali rađate se sami i umirete sami.

U ovom vremenskom ograničenju, šta biste želeli da izrazite? Šta zaista želite da radite u ovom svetu?

Ako imate jasnoću u vezi s tim, automatski ćete prevazići sve svoje navike i zavisnosti, jer je um često u režimu koji se ponavlja. Um samo sledi ponavljajući obrazac. Kada ste svesni svog života i trajanja života i da je to telo iznajmljeno od Zemlje, a telo je napravljeno od elemenata, poput zemlje, vode, vazduha, vatre, tada razumete da nemate kontrolu nad svojim telom – ono se menja, um se menja, sve se menja. Ne držite se čvrsto ni za jednu od ovih stvari. Kad vam bude potpuno jasno sve ovo, shvatićete: „Šta treba da radim ovde? Šta je moja suštinska priroda?”

Jednom kada se pomirite sa svojom osnovnom prirodom, možete se izvući iz bilo koje obavezujuće navike. Ovo nije problem. U suprotnom, um će reći: “U redu, navikli ste na kafu, čaj, pušenje, samo to radite, u čemu je problem?” Ali, tada shvatamo da to nije ono što želimo da radimo u svom životu i počinjemo da se odvajamo od neke od ovih stvari.

Dakle, osećaj svrhe, JASNOĆA SVRHEuklanja sve neželjeno iz našeg sistema. Imajte jasnoću. Jasnoća bi trebalo da bude individualna, a ne da vam neko kaže šta bi trebalo da učinite. To nije vaše. Čak i ako vam ja kažem šta treba da radite, to nije vaše. Trebalo bi da je dobijete to iznutra. „Šta bih trebalo da radim u ovom životu? Šta zaista želim da učinim sa ovom inkarnacijom koja ima trajanje, vremensko ograničenje?” Tada će vam to dati jasnoću svrhe. Razmislite o tome. Razmislite o tome i učinite jasnom svoju svrhu. Svrha znači najviša svrha koju želite da postignete u ovom životu. Ne samo jesti, piti, spavati i umreti. Ta će vam jasnoća dati mnogo snage, odlučnosti i tada možete probiti svaku granicu u svom životu, naročito navike.

Vaše molitve treba da budu molitve ljubavi, molitve zahvalnosti, molitve saosećanja, molitve predaje: „Imam ovu situaciju i verovatno sam želeo da je iskusim i ova osoba koju volim ima ovu situaciju, predajem ih Tebi.“  – Mohanđi

P: Da li molitva za nekoga u teškoćama pomaže tom nekom?

M: Moliti se za nekoga je zapravo dobra ideja, to je vaš izraz saosećanja. Niko vas ne može zaustaviti. Ali, kada se molite za nekoga, kome se molite? To znači da tražite određeni entitet ili određeni oblik Boga koji će pomoći i takođe ponavljate da određena osoba ima problem. Umesto toga, ono što bi trebalo da učinite je PREDATI situaciju te osobe u ruke onoga koga smatrate Svemoćnim i kažete: „Vrlo dobro znaš, situacija je takva. Predajem Ti situaciju i neka svima bude dobro”. Tada je molitva više predaja.

Kada kažete: „ŽELIM više i više stvari“, ili „ŽELIM da neko drugi nešto ima“, vi zapravo naglašavate istinu da nešto nedostaje, da nešto ne postoji. Kad stalno govorite da nešto nedostaje, svet vam to uzvraća. Kažete: “Nemam tu stvar.” Svet će reći: “Nemate tu stvar.”

Svet je kao ogledalo. Vaše molitve treba da budu molitve ljubavi, molitve zahvalnosti, molitve saosećanja, molitve predaje: „Ja imam ovu situaciju i verovatno sam želeo da je iskusim i ova osoba koju volim ima ovu situaciju. Predajem ih Tebi.“  Taj teret automatski oslobađate sa svojih ramena.

Gospodar Krišna kaže: „Predajte mi svoja dela i rezultate tog dela, oslobađam vas od vlasništva ili grehova ili tereta.“ Karma se dešava samo sa vlasništvom. Kada imate vlasništvo nad delima, to postaje karma. Ako znate da se stvari dešavaju kroz vas, niste vezani tom određenom situacijom ili određenom aktivnošću. Aktivnost se dešava zato što je trebalo da imate to iskustvo.

Aktivnost vodi iskustvu i to postaje sećanje. Ta aktivnost će se dogoditi, ali vi ne preuzimate nikakvo vlasništvo – samo ste neutralni. Kad ste neutralni, ne povećavate svoj karmički teret. Samo ste neutralni, normalni, nema ‘ja’, nema ‘moje’, nema stvari koju vi kontrolišete, što je u stvari tačno, mi ne kontrolišemo ništa. Ne kontrolišemo čak ni svoje telo, emocije, svoje misli. Ne znamo šta ćemo misliti sledećeg trenutka. U celoj ovoj tapiseriji, teći ćemo kroz život. Život se događa kroz nas. Zbog toga smo svi povezani.

Uvek zapamtite da smo svi povezani. Zato danas slušamo i razgovaramo. To uopšte nije slučajnost, jer se u ovom prostoru u ovom vremenu svi ujedinjujemo – u energiji. Ta energija neprekidno teče kao život kroz sve nas. U ovom dogovoru kada kažemo, kada se sa nečim borimo, kada se nečemu opiremo, kažemo Bogu: „To nije u redu“, sve je to um koji pokušava da shvati nešto.

Skupljate emocije, vlasništva. Kada imate vlasništvo, to ostaje kao vaša karma, stvar koju treba učiniti ili posebna stvarnost u vašem životu. Važno je shvatiti da treba da tečete, neprekidno, dosledno, bez granica i treba sve predati. Kada osetite situaciju, predajte se, recite: „Ostavljam to Vama, pred vašim nogama“, takođe: „Šta god je za ovu osobu ispravno, neka se dogodi, predajem Vam ovu osobu“. Nepromenljivo, bolovi će se smanjiti jer vi niste izvršitelj. Samo kod vlasništva postoji bol.

Kada je neko pitao Ramana Maharšija koji je imao rak: “Da li imate jake bolove?”, rekao je, „Imam telo, pa imam i bolove. Ali nema patnje. Biram da ne patim. Telo ima bolove. Ja nemam bolove.” Upravo to radimo. Šta god da pripada telu treba da ostane uz telo, a ne sa vašim umom.

Radi se o hrani, emocijama, seksualnosti, svim stvarima koje moraju ostati sa telom, neka ostanu sa telom. A šta mora ostati sa umom, neka ostane sa umom. To možete videti kod životinja. Pogledajte kako životinje funkcionišu. Šta god da je u telu, oni drže sa telom. Šta god da je u glavi, oni drže sa umom. Imaju to jasno razdvajanje, ali mi to mešamo. Sudimo, kritikujemo, analiziramo ljude…

Analize ljudi stalno stvaraju emocije. Kad previše analizirate, stvarate više emocija. Analiza često dovodi do paralize uma (smeh). Ponekad je to emotivno. Klasteri se dešavaju kroz analizu. Realnost takođe iskrivljujemo analizom. Stvari morate prihvatiti onako kako dolaze, iskusiti ih i pustiti da odu, kako biste uvek bili mirni, spokojni. Sve se menja. Ništa nije trajno. Sve je privremeno. Neka život teče ovako.

Komentariši