Dajte svoj doprinos društvu na koji god to način možete.
Zoom satsang sa Mohanđijem
27. januar 2019.
P: Može li osoba da dosegne oslobođenje ako sve vreme provodi u duhovnoj praksi, ali u isto vreme ignoriše ili ne vodi računa o svojoj porodici jer je fokusirana na duhovnu praksu?
O: Oslobođenje nije nešto što se dešava u vreme smrti. Oslobođenje nije nešto što je odvojeno od vašeg svakodnevnog života. Život, ili sudbina, stvar je svakog trenutka. Dakle, sve što treba da se uradi, šta god je vaša normalna, regularna darma (pravična dužnost), u osnovi je oslobođenje. To znači da prisustvujete svakom aspektu vašeg postojanja bez očekivanja, sa punom predanošću. Jedino onda oslobođenje može da se desi za života, a oslobođenje dok napuštate telo je nusprodukt. To znači da ako vam je manji prtljag, vaše putovanje je lakše.
Oslobođenje nije nešto što vam se dešava ako ste sebični, okrenuti samo sebi, ili ako samo gledate aspekte koje volite da radite, a ne šta treba da radite. Postoji široka klasifikacija toga šta volite da radite i onoga što treba da radite. Ono treba da se kombinuje. Ako je ono što volite da radite ili ono što vas proširuje vaš nagon ili nada za oslobođenje, pustite da to bude vaša inspiracija. Međutim, ta inspiracija treba da se odražava u svakom trenutku života. Negirajući ili bežeći od nečega, nećete to dostići. Čak kad su ljudi ostavili društvena vezivanja, npr. otišli u Himalaje i meditirali godinama u izolaciji, čak i tada, pozivani su na skupove kao što je Kumba Mela da šire svoju duhovnu energiju koju su nakupili tokom perioda izolacije, u cilju oslobođenja.
Dakle, oslobođenje je proces. Znači da treba da budete oslobođeni na svakom nivou i to takođe uključuje darmički život – ne samo karmički. “Darmički” znači da radite ono što bi trebalo prema svojoj porodici, društvu, čak i prema zemlji koju koristite za svoje zadovoljstvo.
Važno je da ste fokusirani na jednu stvar, kao što je oslobođenje, sve vreme i da radite sve što vam dolazi, što je samo palo u vaše krilo, sa dubokom tišinom i punom predanošću. To može biti bilo koja aktivnost. Radite je sa punim fokusom i punim zahtevom. To je jedini način da se oslobodite.
Drugim rečima, sudbina je donela sve što vam dolazi. Bežanje ili eskapizam to neće rešiti. To je samo odlaganje. To takođe znači da morate da se vratite da biste to sredili. Dakle, možete završiti sve u određenom vremenskom trenutku, da budete uvek oslobođeni, u svakom trenutku.
Ispravna dužnost je dodavanje vrednosti na zemlji, kao što je i najuzvišenija darma nenasilje. – Mohanđi
P: Šta znači voleti sebe i šta bi neko trebalo da uradi po tom pitanju?
O: Pre svega, vi kao inkarnacija imate vrednost u društvu. Niste samo neka obična inkarnacija. Vi ste velika i jedinstvena inkarnacija. Svi mi smo jedinstvene inkarnacije; sva bića, bilo ljudska ili druge vrste, jedinstvene su kreacije. Dakle, pre svega, radi se o poštovanju sebe. Mi cenimo svoje sopstveno postojanje kao jedinstvenu kreaciju.
Drugo, važno je da razumemo život. Pogledajte samo sebe – postoje brojni aspekti vas koji rade u ovom trenutku: vi slušate, vi se prilagođavate, vaš mozak radi, vaše srce radi, bubrezi rade, jetra radi, stomak radi… Pomislite na bilo koji aspekt sebe, sve funkcioniše sinhronizovano. Zato ste u mogućnosti da slušate ovo (govor). Postoji sinhronicitet i koordinacija u svemu što funkcioniše, savršena ravnoteža. Počnite da poštujete to. Počnite da priznajete sebe kao konglomerat, vi, kao kompletan univerzum gde mnoge aktivnosti funkcionišu zajedno da bi vas stvorile, da bi vas održavale. Ovako treba da počnete da gledate na sebe.
Onda ćete početi da gledate na svako biće izvan vas na ovaj način. Videćete jedinstvenost, veličanstvenost; videćete da su sva ta bića neverovatna; kako sve funkcioniše, kako je sve u svom redu, disanje je u svom redu, varenje u svom redu, kako vam spavanje dolazi, kako je sve sinhronizovano – stanje hodanja, stanje sanjanja, stanje dubokog sna, kako imamo maštu, nade i razne druge emocije koje nam dolaze i odlaze na platnu našeg uma, kako imamo posesivnosti, kako imamo očekivanja…
Biti srećan zbog malih, svakodnevnih stvari u životu, taj sićušni faktor iznenađenja u životu nas održava “živim”. Sposobnost svakog trenutka sreće je najveće moguće bogatstvo života. Ovo treba da naučim od dece svake vrste. Budite srećni. Budite živi. Život znači “biti živi” u svakoj životnoj situaciji. – Mohanđi
Gledajte na sebe kao na univerzum. Ako posmatrate sebe sa punom svešću i razumevanjem, počećete da zaista cenite sebe. I to će inspirisati strahopoštovanje prema vama: “O Bože, to nije ono što vidim u ogledalu!” Mnogo je dublje, veće i mnogo moćnije i jedinstvenije nego što sam ikada video. Počećete da razumete da priznajući sebe, razumevajući sebe, prihvatanje sebe je bio put, celo putovanje i odredište. Život teče od trenutka kada poštujete, razumete i prihvatite sebe. Ovo razumevanje je samoprihvatanje, samopoštovanje.
Odraz je prihvatanje sveta kakav jeste, jer mi ne možemo da kontrolišemo ničiji um, ne možemo da kontrolišemo ničija osećanja, emocije, itd. Čak i kada kažemo ili uradimo nešto iz dobre namere, neki ljudi mogu protumačiti da proizilazi iz loše namere, ali to nije vaša krivica. Štaviše, postoje brojna dešavanja oko vas. Neka će vam se svideti, možete reći sebi: “O, ovo je dobro i odgovara mi,” ali neko će reći: “Ovo nije dobro za mene.” To je individualno mišljenje. Isto tako, možemo videti da postoji raznolikost u svetu. Niko nije viši, niko nije niži, niko nije dobar, niko nije loš, niko nije bolji, niko nije gori – videćete ogromnu raznolikost izražaja i počećete da volite sve. “O, ovo je divno.” Ne treba svi da budu srećni. Jer takav je svet. Nije nužno da svi oko nas moraju da budu samo srećni. Može postojati sreća, tuga, nešto će vas inspirisati, nešto će vam isušiti inspiraciju, postoji ta raznolikost, videćete da sve funkcioniše na svoj način.
I počećete da gledate na to: “O, ovo se događa,” i takođe ćete razumeti da je sve privremeno. Ništa ne ostaje. Sve dolazi i odlazi, i vi samo posmatrate kao film na televiziji. U svoj sopstveni život dođete u određenom trenutku i otići ćete u drugom određenom trenutku. U međuvremenu, sve što posedujete, sve pozicije koje ste stekli ili dobili, menjaju se. Sve se menja. Svaki trenutak se menja. Svaki dan se menja. Druge emocije, želje, šabloni dolaze u život. Ništa ne ostaje. Niko ne ostaje.
Ako su smisao USPEHA za nas naše nagomilane stvari i pozicije koje pripadaju zemlji, mi smo u ozbiljnoj zabludi. Pravi uspeh je u našoj sposobnosti da dajemo zemlji mnogo više nego što uzimamo od nje. Šta god da je zemlja dala, zemlja će takođe uzeti nazad. Ne možemo NIŠTA da posedujemo na zemlji, uključujući i ovo telo. – Mohanđi
govori o značenju uspeha
Prema tome, imaćete dublju predstavu o vlasništvu. Ne možete ništa da posedujete na zemlji. Ne možete pobeći ni od čega. Sve što vam padne u krilo palo je, cenili vi to ili ne, prihvatali vi to ili ne, došlo vam je. Život je došao. Život se dogodio. O ovome se radi. To je neprekidni tok i počećete da ga volite onakvog kakav jeste, jer nema drugog načina.
Kada počnete da poštujete svoj život, počećete da poštujete svačiji život. Nećete imati nameru ikome da naudite. Nećete želeti nikoga da povredite. Nećete voleti nasilje u mislima, rečima i delima. Možda ćete imati dobro i loše raspoloženje – svako ga ima, ali reći ćete: “Dobro, ovo je u redu”, pustićete to i život će nastaviti dalje. Što više očekujete od života, više razočaranja može da se desi. Počećete da očekujete manje, prihvatate više – život se menja. Sve počinje sa prihvatanjem sebe. Pogledajte u sebe, poštujte sebe i shvatite da ste vi veliki konglomerat raznih aktivnosti. Svaki organ ima svoju potrebu i svrhu. Sve se vrti oko vas onakvi kakvi ste, potpuna forma. I ne postoji ništa izvan vas o čemu zaista treba da brinete, zato što to kakvi ste vi, takav je svet. Ako ste srećni, vaš svet je dobar. Ako ste tužni, na svet ćete gledati kao na ne baš tako dobar, sumoran. Kakvi ste vi, takav je svet. Naš svet je u potpunosti kontrolisan onim što je unutar nas. Održavajte svoju unutrašnjost čistom, urednom i uvek je poštujte. Imajte manje ega – on uključuje vlasništvo, vezivanje i očekivanja. Onda ćete početi da gledate na život kao dete, svaki dan.
Ne kažem DA. Ne kažem ni NE. Ja odražavam sve vaše misli, ideje, osećanja i koncepte o meni baš onako kakvi ste vi, onako kako jeste. Ništa ne poričem. To ne znači da sve to prihvatam. Ja posmatram. Svedočim. Samo dopuštam da se život dešava s tim. Ništa ne tražim, ni ne odbijam. Uvek ostajem istinsko ogledalo onoga što ste vi. – Mohanđi govori o oslobođenom postojanju
P: Možete li nas prosvetliti u vezi sa značenjem ovog citata: “Svi znaju da se kap spaja sa okeanom, ali malo njih zna da se okean stapa sa kapi”? Kabir
O: Kabir je to rekao? Kap je jedinica odvojena od svesti. Svi smo mi svest. Jedinica unutar nas se izražava kao inkarnacija. Bez jedinice, bez dela nas u vidu svesti, mi smo mrtvo telo; nazivamo sebe mrtvim telom. I svest radi na tri nivoa – stanje hodanja, stanje sna i stanje dubokog sna. Ovo je u stvari ceo proces tokom 24 sata – svest se manifestuje u tri stanja. Onda kada konačno shvatimo da smo mi svest, a ne tri stanja, onda shvatimo da smo večni i da pripadamo masivnom okeanu svesti, nastojimo da se odvojimo od aspekta ove inkarnacije, ove ličnosti, lokacije, vremena, prostora, pozicije. Počinjemo da izvlačimo sebe iz toga. Momenat kada kap postane izolovana od toga sa čime je bila povezana, kao što su telo, um, intelekt, ego. Onda ste spremni da se spojite sa punom svešću. Svest je uvek tu. Cela svest je vaš prirodan oblik. Kada se kap konačno stopi sa okeanom, onda gubi svoju identifikaciju kao odvojena jedinica. Postaje okean i okean postaje kap. Neće biti razdvojenosti između okeana i kapi. I okean se spaja sa kapi, skoro kao da se ceo okean zadržao u kapi. Kada je neko pitao Govindapadu: “Ko može da uči bramađan?”, on je rekao: “Neko ko može da drži ceo okean u njegovoj kamadali (činiji) može da uči bramađan.” To znači da neko ko može da drži celu svest u kapi je dostojan da uči o Brami. Prema tome, ovo se međusobno podržava. Ovo je samo podsetnik da ste kap odvojena od okeana i da okean čeka kap da se vrati. Vaš dom vas čeka. Sve smirivanje treba da se desi u vama. Šta je u vama? Okean, vaša izvorna Majka, vaš izvorni dom je u vama.
Vi ste celina. Uvek treba da budete svesni da kada vas okean konačno primi, kada se konačno stopite sa okeanom, tu prestaje sva odvojenost.
Poravnanje je oslobođenje. Oslobođenje je poravnanje. Kada su telo, um, intelekt i ego odvojeni jedni od drugih, i ne utiču jedni na druge, čovek je u poravnanju. Kada okolnosti i događaji ne uznemiruju bilo koju sposobnost čoveka, on je odvojen. Odvojenost je poravnanje. Poravnanje odvaja čula od stvari koje su vezane za um – um, ego i intelekt. Ostaju povezani međusobno, ali su odvojeni, takođe. Stanje slobode za sobom povlači ovu odvojenost. Nisu vezani jedni drugima. To je stanje bez karme, zato što uopšte ne postoji vlasništvo nad delovanjem. Čovek svakog trenutka doživljava potpunu slobodu. – Mohanđi
Dakle, potreba odvojene kapi jeste da se vrati svojoj Majci okeanu i Majka okean takođe čeka na svoju kap, svoje dete da se vrati nazad. Svi smo mi deca jedne iste svesti, svi smo mi isti; ne postoji razdvojenost. Kada znamo ovo? Kada počnemo da prepoznajemo sebe kao deo, tada počinjemo da shvatamo da su svi ovi delovi na kraju jedno. Delovi koji uključuju naše stanje hodanja, stanje sna i stanje dubokog sna, polnu različitost, vreme – prostornu različitost, različitost u boji, i tako dalje, spoljašnji su. Jednom kada nestanu, vi ste kap, bilo koja druga kap. Na kraju mnogobrojne kapi čekaju da se vrate u okean, okean je spreman da vas primi, i okean ne diskriminiše. Svi smo mi jedno.