Ako ste na pravom putu, voljećete to da radite. Ako je to puno napora, ako je teško, onda ponovo razmislite. Ako ste na pravom putu, plovićete kroz njega.
Kako ste danas? Hvala svima vama koji ste došli iz daleka, sa raznih mjesta. Mi imamo neku vrstu povezanosti, zato smo se sreli, i ovdje smo opet. Uvijek osjećam zahvalnost kada mi ljudi poklone vrijeme. Trudim se da dam više svaki put, svim ljudima koji su uložili napor da dođu i da se sretnu sa mnom, trudim se da im dam još više. Tako ja osjećam. Jer osjećam zahvalnost što se srećemo u ovom životu, ovom vremenu, ovom prostoru. To nije obična stvar. To je velika stvar da se svi sretnemo, dijelimo prostor, dijelimo neke aspekte života. To je interesantno, zar ne?
P: Kako izabrati životnog partnera?
M: Znate, mnogi ljudi se ovo pitaju, zato biraju da nemaju partnera. Umjesto toga, biraju kučiće. To je dosljednije. Prilikom svakog susreta koji imamo događa se razmjena energije. Nešto se razmjenilo. Nešto je podjeljeno. U nekim od njih se dobro osjećamo. U nekim interakcijama ne osjećamo se dobro. U nekim interakcijama želimo još. Za neke kažemo: “Ne, to nije dovoljno.” Ovo je prirodno. Ali, kada mislimo, ja moram da nađem partnera, ili moram da imam dečka ili muža, mi gledamo na svakoga kao na potencijalnog kandidata. Ali, šta su ljudi? Svi ljudi su snop vrlina i mana. Svi imamo vrline i mane, niko nije van toga. Mi obično vidimo dobre stvari, nešto sa čime možemo da se poistovijetimo, vidimo neku kompatibilnost u osobi. Nakon toga, kada smo se upoznali, šta vidimo? Samo mane. Ovo je u ljudskoj prirodi. Zato možete vidjeti mnogo ljudi koji su vjenčani, ali razdvojeni iznutra. Ostaju u braku, ali su razvedeni iznutra. Ovo se dešava zato što kad počnete bolje da upoznajete neku osobu, počinjete da vidite samo njene slabosti. Ali, mi takođe imamo i dobre osobine: kada ljudi umru, mi im opraštamo. Onda smo zadovoljni. Sve slabosti su oproštene. Ali, dok su živi, mi osjećamo bol.
Sada ću stići do vašeg pitanja, ovo je pozadina. Kako da nađete nekoga ko je kompatibilan sa vama, i stabilan za vas? To je pitanje, je li? Tajna uspješne veze je – nemojte ništa da imate sa tim drugim. Ako ostavite slobodu kao sastojak u vezi, veza neće imati problema. Ali, ako sloboda nije data u vezi, to boli. Ako ste dovoljno zreli da vaš partner bude slobodan, naći ćete svog najboljeg partnera; najboljeg mogućeg partnera, jer nećete biti zabrinuti oko njegovih vrlina i slabosti. Voljećete društvo, sastajete se iz nekog razloga, neka bude bilo koji razlog. Ali, ako dodate slobodu kao sastojak veze, ne vlasništvo, ne posesivnost, samo slobodu, onda ćete imati sjajnu vezu. Dakle, tajna uspješne veze je dati slobodu jedno drugom. Dopustite im da budu slobodni, da budu ono što jesu. Onda će ona trajati zauvijek.
P: Hvala unapred. Iako zarađujem dovoljno novca, ne mogu da zadržim taj novac. Uvijek potrošim sve što zaradim.
M: Čestitam (smijeh). Šta je pitanje? Ovo je izjava u stvari. Pa, priroda novca je kretanje. Novac je energija. On je transakcioni, kreće se, mora da se kreće. Ako se novac ne kreće, nekoristan je, zar ne? Sjećam se primjera. Možda ovo nije najbolji primjer, ali čisto da vam kažem kako se vezujemo za novac.
Barbara i ja smo bili u Vijetnamu, u gradu Da Lat. Jedna gospođa je rekla: “Moraš doći u moju kuću.” Trebalo je da vidim njenu majku koja je bila na samrti, bolesna, ali nije umirala. Šest mjeseci je ležala tako, nije odlazila. Svi su čekali jer nije bila dobro. Trebalo je da umre, ali nije umirala, čekala je. Otišao sam tamo, vidjeo sam je, i držala je smotuljak para u svojoj ruci i ležala. Imala je jasne znake smrti: dah joj je išao skroz do gore i iznenada se zdržavao. Vidjeo sam da duša zaista želi da ode, ali nešto ju je zadržavalo – taj smotuljak para u njenoj ruci.
Pitao sam njenu ćerku: “Šta da uradim, šta hoćete da ja uradim?” Rekla je: “Blagoslovi je da ima laganu smrt.” Rekao sam: “Ne mogu da blagoslovim nekoga da umre. Ne radim to. Vjerovatno ću je osloboditi vezivanja, ali ne mogu da kažem kada treba da umre. Na duši je da napusti tijelo kad god želi, ja se neću mješati.” Samo sam uzeo novac iz njene ruke. Iznenada me je pogledala. Do tad, njene oči su bile gore, ali iznenada me je pogledala, kao da je nešto dragocjeno otišlo. Slabom rukom, pokušala je da dosegne novac, ali ja nisam dozvolio. Dao sam novac ćerki, i dotakao joj treće oko. Te noći je napustila tijelo.
Mi nemamo pojma koliko je stvari oko nas koje nam ne dopuštaju da slobodno odemo. Tako da je odgovor na Vaše pitanje ili izjavu: shvatite da novac dolazi – hvala lijepo; shvatite da novac odlazi – hvala lijepo. Samo posmatrajte i jedno i drugo kao da ste glumac u toj cijeloj drami tog toka. Onda, kada ne razmišljate da je to vaš novac, da se on dešava kroz vas, počećete da uviđate da će prava svota novca uvijek biti uskladištena. Da li ste razumjeli poentu? Koja je razlika ovdje? Kada novac dođe, novac ne ostaje, novac odlazi – to je šablon, što znači da ste vi takvi. To je šablon koji radi bez ikakve kontrole. Vi ništa ne kontrolišete. Vi samo dopuštate da se dešava.
Šabloni se dešavaju zbog osjećaja vlasništva. To je moj novac – vlasništvo je ja i moje. Sada, gledajte na to kako se sve dešava. Ja sam glumac, ja posmatram ovu predstavu. Nula vlasništva. Šta će se desiti? Šablon će nestati. Šablon znači vlasništvo. Kada ga ne posjedujete, šablon nestaje. Tako je za sve u životu. Sve što dolazi, iznova i iznova je šablon. Kada se odvežete iznutra, u redu, ovo se dešava, onda nema problema. Kada šablon nestane, stvari se mjenjaju. Da li ste vidjeli ijednu nesigurnu životinju u prirodi? Nećete je vidjeti. One se ne brinu oko hrane za sutra. Nijedna ptica nije zabrinuta zbog sljedećeg dana šta će jesti. One ne skladište ništa misleći kako sutra neće biti hrane. Ne govorim o životinjama u kućama, jer su one nesigurne kao i vi. U prirodi nećete vidjeti nesigurnosti. Nikada nećete vidjeti pticu ili životinju da izdaje drugu. To su sve posesivnosti. Kao ljudska bića, mi imamo sve ove stvari. Ako želite da promjenite neki šablon, ne samo šablon novca, morate se odvezati od cijele te stvari, ja i moje, i pogledati to. Ovo se dešava, dopustite da dođe, pustitie da ode, ali to nije moje. Ja ga ne posjedujem. Vlasništvo održava šablone.
P: Kako da prevaziđem strah i potrebu da kontrolišem sve u životu?
M: To je opet povezano sa ja i moje. Većina životnih stvari koje blokiraju naš napredak, jesu ja i moje. Da li ste videli to? Većina patnji, većina nesigurnosti povezane su sa ja i moje. Strah je stanje gde nemate veru. Šta je lek za strah? Vera. Vera u sebe. Ako odlučite da pogledate strahu u oči, svi strahovi će nestati. Jer strahovi su kao senke. Potrebno im je nešto drugo na šta će se osloniti.
U filmu Rambo, sa Silvesterom Staloneom, čovek kaže: “Ne možeš ga pobediti (Ramba), jer je on obučen da preživi.” Možemo istrenirati sebe da budemo neustrašivi. Kako? Povećavajući svesnost. Šta je svesnost? Prvo – svesnost da sve što je rođeno će i umreti. Ako ste rođeni, postoji smrt koja je sigurna. Dok hodamo ovom zemljom mi smo samo na turističkoj vizi. Imamo trajanje. Drugo – svet je postojao pre nas i svet će postojati i nakon naše smrti. Treće je to da – samo kada se probudimo ujutru imamo spoljni svet, a dok spavamo, nemamo svet spolja. Naš svet zavisi od toga da li smo budni prema svetu. Postoji još nekoliko stvari, ali najvažnija je da sve što dođe će i otići. Drugim rečima, ništa nije trajno. Život znači promene. Bili smo veoma mali nekada ranije, pre nekoliko godina, sada smo postali ove veličine. Svaki put telo se promenilo, um se promenio, sve se promenilo. Sve stvari su se promenile. Nekada smo bili u obliku slova V, sada smo u obliku slova A. Sve se menja. Zašto moramo da održavamo strahove? Ako pogledate strahove u oči, oni će nestati. Rastvoriće se. Nema mesta za strah. I jedini put na kome možete biti sigurni da vas strahovi neće vezivati jeste da vodite život ljubavi, čistote i svrhe.
Kada se probudite ujutru (ja normalno to radim kad se probudim ujutru), pomislite: “Šta još mogu da dam svetu?” Čak i ako ne uspem, nemam strah. Dao sam sve od sebe. Šta još možete dati svetu? Umesto da kad se probudite kažete: “Šta će mi ljudi dati?”. Tada ćete imati sve probleme. U suprotnom, nećemo imati probleme. Rekao sam: “Šta još možemo dati?”, to znači da treba da nastavimo da dajemo. Ali, svakog dana ujutru pomislite šta još možemo dati tako da uvek sami sebe motivišemo. Čak i ako padnete, ustanite i nastavite da hodate. U suprotnom, ako imamo mnogo očekivanja, biće i puno razočaranja. I na kraju, život će biti parališući zbog očekivanja.
P: Kako da sprečimo negativne emocije prema ljudima sa kojima imamo konflikt?
M: Emocije ne možete da kontrolišete. Dešavaju se, zar ne? Mi ne biramo da imamo negativne emocije, ali se dešavaju nekad. Moj recept je veoma jednostavan. Ja povećavam svoju pozitivnost. Naravno, nije lako kontrolisati emocije, slažete se? Kada se emocija desi, ona je kao talas. Dolazi i preplavljuje. Ne možete ništa da uradite, i ona je kao klatno na satu, pozitivno pa negativno, život tako ide. Svaki dan ide na taj način. Ali, ako svaki dan imamo više pozitivnih aktivnosti, to je način na koji možete da izađete iz negativnih dana. Naravno, u društvu postoje ljudi koji su puni negativnosti, ne možemo ih izbeći. To je deo društva. Ali, ako provedete dovoljno vremena sa veoma pozitivnim ljudima, možete da se nosite i sa jednim i sa drugim. Zato u sanskritu postoji divna izreka: Ako se prepustite društvu dobrih ljudi, ljudi pozitivne prirode, naučićete da odvojite sebe od negativnih stvari oko vas. Kada počnete da se odvajate od toliko mnogo stvari oko sebe, bilo da je to pozitivno ili negativno, biće vam dobro sa pozitivnom energijom dobrih ljudi. Kada se odvojite, onda i vaše želje postaju slabije. Kada više želite, nikada niste zadovoljni. Kada manje želite, zadovoljni ste. Dakle, mirnoća i zadovoljnost se dešavaju unutra. Samo sa vašim poistovećivanjem sa ljudima više energije, pozitivne prirode. Šta se dešava kada se želje smanje u umu? Um odlazi u tišinu. Koji je zvuk uma? Misli. Odakle misli dolaze? Iz želja. Kako broj želja postaje sve manji i manji, um postaje sve mirniji i tiši. Kada je um smiren, šta se događa? Postajete učitelj svog sopstvenog života. U čemu je tajna ovde? Povezanost, integracija sa pozitivnim energijama. Zato volimo da budemo u društvu ljudi pozitivne energije, zar ne? Jer je prirodno, dobro se osećamo. Osećamo se lepo, ugodno. Ali molim vas, razumite, društvo je sačinjeno od oba, pozitivnog – laganog, i negativnog – tamnog i teškog. Ne možete ga izbeći. Svi mi postojimo. Ne možete reći – biramo samo ovo. Morate izabrati sve. Pokušajte da održite dobre odnose, dobro društvo sa moćnim i pozitivnim ljudima. Čak je nekad i bolno da održite društvo, ponekad nije lako, ali vredi. Jer to je stav, vaš lek.
Druga poenta je da izražavate saosećanje, vežbajte saosećanje. Uradite nešto za vaše društvo u svakom trenutku, šta god možete. Nastavite da delite. Nastavite da dajete. Kada to radite, automatski će vaš energetski nivo biti viši. Možete se protiviti, ili se možete održati ili preživeti toliko negativnih stvari.
P: Da li sva iskustva koja nam se događaju dolaze od Boga kako bismo naučili lekciju i postali bolji ljudi, ili su to rezultati naših odluka?
M: Mogu da odogovorim na ovo, ali zavisi od toga u šta verujemo. Sve zavisi od toga u šta verujemo. Ceo naš život je zasnovan na našim verovanjima. Kada kažem u šta verujemo, ako verujemo u Boga u ljudskom obliku, on posmatra sve što radimo, i kaže, uradio si dobro ili nisi uradio dobro itd. I daje nam shodno tome, ovo je u redu. Prijatno vam je u tom načinu razmišljanja, živite u skladu sa tim pravilima. U nekim sistemima imamo Boga izvan nas, ko nas gleda i govori ovo je ok, ovo nije ok itd. U nekim sistemima mi se povezujemo sa samim sobom i idemo na nivo tišine i doživljavamo ono što je unutar nas, nešto u nama nam govori: “Ne radi to, ovo možes da uradiš.” To je sve povezano sa verovanjem, sa onim u šta verujemo, šta je naš sistem verovanja. Kao generalno pravilo, ovo je prirodni fenomen – kada radite dobre stvari i kada radite pozitivan posao, mnoge pozitivne stvari vam dolaze. Život postaje pozitivan.
U indijskom sistemu, ili u budizmu, govorimo o karmi. Šta je karma jednostavno govoreći? Recimo, neispunjene želje. Želje koje moraju biti ispunjene. To uzrokuje rođenje. Gde ste rođeni, kako ste rođeni, šta imate, šta nemate, sve je povezano sa karmom. I vaše trajanje života je povezano sa tim, vreme rođenja, vreme smrti, sve je tako. A kako se karma stvara? Neispunjavanjem želja, kao što sam ranije rekao. Ali, karma se stvara i radnjom sa osećajem vlasništva. Ako osećate “ja radim nešto”, to ja stvara karmu. Zamislite da nemamo osećaj vlasništva, imamo samo svesnost gde kažemo: “Sve se dešava kroz mene, ja ništa ne posedujem, ja doživljavam svaki ovaj dan.” Onda nema vlasništva, nema karme. To ne znači da odete, ubijete nekoga i kažete: “ Ja to nisam uradio, to su moje ruke uradile,” to ne vredi. Ne mislim na to. Kada shvatite, kada niste emotivni po pitanju osećaja vlasništva, “ovo je moje, ovo sam ja”, ako to ne postoji, onda želje postaju slabije. Ovo je najbolji način da vodite jednostavan život. Prvo i pre svega, morate prihvatiti sebe u potpunosti sa svim svojim vrlinama i manama. Potpuno prihvatanje. Ništa više. Ne pola, nego 100%. Prihvatite sebe u potpunosti.
Drugo, ne svojatajte, nemojte imati osećaj vlasništva. Možete imati toliko stvari, toliko veza, toliko materijalnih stvari, ali nemojte imati osećaj vlasništva – ovo je moje, i potrebu da sve zadržite za sebe, što vas zaista slabi, čini vas nesigurnim sve više i više. Ako se to desi, imaćete sve što poželite, ali bićete slobodni i bićete srećni.
Treći aspekt je – zapamtite da kada ste došli ovde, niste imali ništa u svojim rukama. Kada budete odlazili odavde, opet nećete imati ništa u rukama. Čak i ovo telo, moramo ga ostaviti ovde. Ako to zapamtimo, slobodni smo. Zato ja smatram da ako već uberemo cveće, dajmo ga ljudima dok su još živi. Ne idite da ih stavljate na grob nakon smrti. Poštujte ljude, volite ljude i radite sve što možete za ljude dok su još uvek živi da bi mogli da uživaju u tome. Nakon smrti, šta god uradili, kako će oni to znati? Volite danas. Izrazite ljubav danas. Brinite o drugima danas. Sve danas. Sutra ne znamo da li ćemo biti živi da sve to uradimo.
P: Kada ću početi da vozim auto samostalno?
M: Zavisi od vašeg horoskopa (smeh). Ako verujete u sebe, vi to možete. Sve je u verovanju u sebe. Ako zaista verujete u sebe možete čak i da vozite avion, ili čak i raketu.
P: Šta samohrana majka jednog sina treba da zna?
M: Biti majka je jako moćno iskustvo. To je velika prilika. Jer imate vezu sa vašim detetom devet meseci duže nego što će ono imati sa društvom. To znači da je vaša dužnost veća devet puta nego dužnost društva. Dok ovo govorim, molim vas zapamtite, svako dete je individua. Ima svoju konstituciju, karakter, ima ono što mu se sviđa ili ne sviđa, šablone, koncepte, toliko mnogo različitih stvari koje je donelo sa sobom rodivši se. Ja verujem da majčinstvo treba da bude kao prijateljstvo. Treba da postoji poštovanje, ne kao što sluga služi nekoga, to je kao prijateljstvo gde možete da raspravljate, možete da razumete jedni druge. Raspravljajte, pričajte i napravite moćne ljude.
Ako nam je jasno koliko odgovorni treba da budemo za svakog stanovnika sveta, to znači za svako ljudsko biće. Zamislite 7,5 milijardi ljudi na Zemlji. Svaka osoba je odgovorna za druge. Društvo je odgovorno za svakoga, za svako dete. Zašto? Jer svako dete uči i uzima od društva, baš kao i svaka majka, svaki otac, svako. Svi smo mi međusobno povezani. Naša dužnost je prema našoj vrsti, među drugim vrstama. Nije važno koja zemlja, koja nacionalnost, koja kultura ili boja. Svi smo odgovorni za sve. Ako ne preuzmemo odgovornost, priroda će nas obrisati. Kao virus. Priroda je obrisala dinosauruse i mamute, toliko vrsta je obrisano. Ako ne preuzmemo odgovornost za našu vrstu i naša vrsta može izumreti. Ako ova odgovornost počne da se izvršava od majčinstva, svako dete će biti moćno. Svet će imati dobru generaciju. Kako možemo podizati dete? Koji je pravi način? Jedna reč – poštovanje. Ljubav je deo poštovanja. Kada poštujete nekoga, definitivno ćete ga voleti.
Uvek kažem, danas vidimo toliko staračkih domova u svetu. Zašto je to tako? U stvari, roditelji bi trebalo da budu u svojim kućama, zar ne? Ali to nemamo. Umesto toga, oni su u staračkim domovima. Zašto? Jer nismo povezani. Ne osećamo se povezano. Ili su roditelji kao sluge, ili dominiraju, a nijedno nije dobro. Trebalo bi da postoji prijateljstvo gde svako može da bude zajedno. Moramo razviti tu kulturu zajedništva. Treba da gajimo generacije sa poštovanjem, zasnovano na poštovanju. Sledeće godine slogan za Mohanđi fondaciju globalno je “Samopoštovanje kroz samodisciplinu.” Samodisciplina je manje više kao nepreterivanje ni sa čim. To znači zdrav životni stil.
P: Da li možemo znati šta je dobro za naše dete?
M: Naravno. Zavisi od prirode deteta. Sva deca imaju svoju sopstvenu prirodu. Svi mi imamo svoju posebnu prirodu. Sviđa nam se nešto, ne sviđa nam se nešto. Ako razumete prirodu deteta, šta ono voli da radi, samo ga podržite. Vaša snaga je u onome u vezi sa čim se osećate prirodno. Svi imamo vrline i mane. Ono što je nama prirodno znači da to radimo bez ulaganja prevelikog truda. To je naša snaga. Ako podržimo to, postaćemo uspešni. Međutim, u društvu gledamo naše dete u odnosu sa drugom decom i mislimo da naše dete treba da bude kao ono dete. Onda u potpunosti ignorišemo prirodnost tog deteta, i tu se rađa konflikt. Svako ima prirodu koja je njegova, njegova sopstvena. Ako razumete to, to je vaša snaga. Zato treba da se povežete sa sobom i da vidite to u sopstvenoj deci. Samo ih posmatrajte i svedočite. Ono što im dolazi spontano, jačajte to, podržite to. Takva deca će biti veoma, veoma čvrsta i stabilna u društvu.
P: Da li istina ima granicu?
M: Apsolutna istina nema granice. Relativna istina ima. Šta je relativna istina? Istina koja se razlikuje među nama oko nečega. Ako vi vidite jednu stvar, a ja vidim drugu stvar, to je relativna istina. Šta je apsolutna istina? Svi vidimo istu stvar. Relativna istina se menja vremenom. Apsolutna istina se nikad ne menja. Jedna apsolutna istina je da sve što je rođeno umire. To je apsolutna istina. Šta je relativna istina? Svako umire u svoje vreme. Ovo je individualno.
P: Kako da znam da sam na pravom putu?
M: Nećete osećati napor oko toga. Ako ste na pravom putu, volećete to da radite. Ako je to puno napora, ako je teško, onda ponovo razmislite. Ako ste na pravom putu, plovićete kroz njega. Tako da nema napora. Čak i prava veza. Tako je. Biće lagana i bez napora. Sve što zahteva napor da bi se nastavilo i da bi bilo dosledno nije pravi put za vas. Kada se povezujete sa nekim ili kada učestvujete u nečemu, ili čak ako idete na mesto gde treba da se sretnete sa nekom osobom, ako se osećate lepo i prirodno, to je prava stvar. Jer imate svoju prirodu, svako ima svoju prirodu, i svaka radnja ima svoju prirodu. Ako postoji kompatibilnost između tih stvari, onda je to pravi put za vas. Ako nije, idite dalje. Nemojte biti tamo.