Hranite životinje, hranite ptice, hranite ribe i brinite se o prirodi. To u potpunosti smanjuje teret karme.
Satsang sa Mohanđijem u Kanadi, prvi deo
26. jun 2019.
P: Kada ispevavamo OM, zašto kažemo AAA-UUU-MMM?
M: Prava struktura OM-a ima tri dela. Ova tri zvuka može da izgovori čak i neko bez jezika. Kombinovani zajedno, ovi zvuci proizvode OM, iskonski zvuk.
Dakle, kada počnete da se pomerate ka tišini, vaš um koji je obično fokusiran ka spoljnim emocijama, vaš intelekt koji je fokusiran ka spolja radi analize, i ego koji je fokusiran ka spolja radi izražavanja ličnosti, sva ta tri faktora će početi da se fokusiraju ka unutra. Onda sve što ćete videti jesu uskladišteni podaci, stvari koje ste sakupili.
Od ovih podataka, prvi i glavni su strahovi. Oni svi dolaze iz nesigurnosti, i nesigurnost dolazi iz instinkta za preživljavanje. Dakle, izvor je instinkt – instinkt za preživljavanje, koji je zajednički svim vrstama. Mi svi želimo da preživimo, i odatle nam dolaze svi ti strahovi i nesigurnosti. Dakle, majka svih ovih stvari je opstanak. To važi za sva bića, ne samo za ljude. Svi mi želimo da preživimo. I onda je ovaj preplavljujući osećaj nesigurnosti nešto odakle toliko stvari dolazi.
Dakle, počećemo da vidimo sve ove stvari koje smo zarobili tokom vremena. Možda nećemo ni biti svesni da smo ovo, verovatno, razvili još u detinjstvu. Razvili znači da smo sakupili dok smo bili u interakciji sa spoljnim svetom. Kada spavamo, mi ne skupljamo. Samo kada smo budni, kada smo u interakciji sa spoljnim svetom, tada kupimo. Ovo se dešava bez našeg znanja. Ne sakupljamo mi to namerno.
Ne kupimo samo iz naših života, možemo pokupiti i na druge načine. Na primer, ako gledamo igrani film, možemo se osetiti veoma povezani sa filmom da ga ustvari proživljavamo. Iako to nije naš život, iako samo gledamo, možemo pokupiti neke emocije bez našeg znanja. Isto tako neko nam može ispričati nešto: “Hej, pogledaj ovamo, u mom životu se ovakva situacija desila.” Iako ovo nije naše iskustvo, ipak ga možemo pokupiti. Sve ove stvari se uskladište i to ne svesno, nego nesvesno. I na kraju se dešava da imamo mnogo uskladištenih podataka koje ćemo početi da vidimo kada fokus pređe na unutra. U suprotnom mi to ne vidimo. To je zbog toga što obično gledamo izvan, uvek sakupljamo, kad god smo budni.
Ali u nekom momentu dok meditirate, kada počnete da se povezujete, sva čula počinju da gledaju unutra. Tada spoljni svet nema vrednost. Ovo se može uporediti sa stanjem sna, osim što u stanju sna nemamo svesnost, a ovde imate. To je razlika, i na taj način sve ove stvari počinju da dolaze, i počinju da dolaze i počinju da odlaze. Jer ništa ne rade. One dolaze i odlaze, ali moraju da dođu jer sede unutra.
Nakon nekog vremena, kada se sva galama usporila do nivoa gde postoji samo OOOOMMMM, unutrašnji zvuk, tad čak i taj zuvk postaje beznačajan. Dakle, ovaj zvuk je vaš prirodni zvuk, zvuk kreacije. Ceo kosmos ima ovaj zvuk, plus sva galama. Sve, svaki zvuk je potekao iz potpune tišine. Čak i sada ako pogledate, kada prestanete da pričate, tišina je. Iz okeana tišine zvuci dolaze i vraćaju se u dubinu kao talasi. Talasi dolaze iz okeana, i onda se vraćaju. Ne mogu tako ostati, isto tako nijedan zvuk ne može postojati zauvek. Vraćaju se u tišinu. Dakle, sve dolazi iz tišine i odlazi u tišinu. Mi izlazimo iz svesti i vraćamo se u svest. To je život, uvek živite tako. Nemamo izolovano postojanje – mi pripadamo svesti. Možete je zvati Parabrama, Alah, Otac, Viraoča, kako god želite da je zovete. Možete je zvati Izvor čiste energije, svetliji od milion sunaca, iz kojeg se manifestovao univerzum i u koji će se manifestovani univerzum rastvoriti.
Dakle, ovo je priča. U ovoj priči zvuk je kao potvrda cele kreacije, kao i vaše kreacije. Vi stvarate svoju sudbinu svakog momenta. Stvarate sudbinu uglavnom kada potiskujete stvari. Kada je slobodan tok izražavanja potisnut, on postaje naša želja na čekanju. Isto tako, imate emocije povezane sa mislima, izražajima, radnjama, i ove emocije hvataju ove stvari i stavljaju ih unutra. Sa ova dva načina potiskivanja mi stvaramo sudbinu u svakom trenutku. I onda šta god ne možete da manifestujete odmah, i šta god ne možete da iskusite sada, ide dalje u sledeći život. Veoma jednostavno. Ovako uzimamo još rođenja.
P: Kako tragalac zna da li on ili ona napreduje duhovno? Koji su znaci?
M: Glavni znak je da vas spoljašnji svet više ne uznemirava. Spoljašnji svet će ostati isti, ali iznutra vi ste spokojni. Gledaćete ih, osećaćete ih, ali to neće imati uticaj na vas. Ovo je osnovni znak. Drugo, bez obzira šta se dešava, iznutra vi ste veoma tihi. Premda možete učestvovati u većini drame života, u isto vreme imate mirnoću unutra. Dakle, ovo je znak stabilnosti. To se zove duhovna zrelost. Stvari spolja nisu važne za vas. Ali kao ljudsko biće nastavićete da učestvujete u svim sverama života. Ipak, nećete zavisiti od njih. Ako se žurke dešavaju, to je u redu, i ako se ne dešavaju, to je takođe u redu. Pod “žurkama” mislim na životna dešavanja.
Dakle, dosegnućete stanje gde ćete osećati da je sve u redu i da nemate problem ni sa čim. Tišina je veoma jasan znak stabilnosti. Tišina znači manje misli. Manje misli znači manje želja. To znači manje naklonosti. Ako nemate naklonost ka sladoledu, znači nećete imati misli o sladoledu. (I ako mrzite sladoled, nećete ni misliti na sladoled.) Dakle, naklonost je razlog misli, a misli proizvode izražaje. “Treba mi sladoled”. Izražaj vodi do radnje, tako da morate da pojedete sladoled. Radnja vodi do iskustva jedenja sladoleda i onda razmišljate o ukusima: “O, ovo je čokolada, jagoda, vanila…”
Osećanje svih ovih stvari je povezano sa iskustvom i onda nastaje sećanje. Iskustva postaju sećanja. Uskladištili ste iskustvo: “Otišao sam u tu određenu poslastičarnicu i taj sladoled je bio veoma ukusan.” Onda kada neko kaže: “Hoćemo da pojedemo sladoled?”, vi možete reći: “O, idemo u tu poslastičarnicu.” Šta vas je nateralo da odete u tu poslastičarnicu? Sećanje, uskladišteno sećanje. Dakle, uskladištena sećanja su uzrok iskustava, onako kako ste ih iskusili. Ovo je važno da razumete. Vaš život se odvija prema sopstvenim iskustvima. Nije onakav kakav je život sam po sebi. Život može biti užurban. Danas je toliko ljudi u ovoj prostoriji, ali svaka osoba će me slušati drugačije. Zašto? Jer vidite sve onakvim kakvi ste vi. Neki ljudi će možda misliti dok ja govorim. Drugi će osećati mir. Tako svako prema svojoj orijentaciji, povezanosti sa svim u životu. Sa svim stvarima u životu se povezujemo prema tome kakvi smo mi, kakvi smo mi u biti. I na taj način prolazimo kroz iskustva. Tako da to je ono što skladištimo.
Možda ste imali dobro iskustvo, ali onda će neko doći i reći da nije bilo baš tako dobro! Prema njihovom raspoloženju oni verovatno neće iskusiti ono što ste vi iskusili. Ako ste u jako srećnom raspoloženju, iskusićete velike stvari. Ako niste baš nešto srećni, šta ćete iskusiti? Iskusićete nešto prema tom danu, tom momentu, i to ćete uskladištiti. Onda ti uskladišteni podaci postaju utisci. Utisak koji je transkribovan je upisan u vašu podsvest. To može uzrokovati želju. Jednog dana dok budete sedeli u tišini i ništa se ne bude događalo, iznenada ćete se možda setiti: “Tog dana sam otišao u tu poslastičarnicu i jeo taj sladoled.” Zapravo, to nije kontekstualno. Nije da vam je neko pokazao sliku sladoleda ili nečega. Sedite tiho, ali ovo sećanje sedi unutra, i dolazi kao misao. Onda kažete: ”Hej, idemo u tu poslastičarnicu”. Tako bez ikakvog plana vi napravite plan. Onda pojedete sladoled, i opet imate iskustvo.
Dakle, misli dođu, reči dođu, izražaji dođu, iskustva dođu, sećanja dođu, utisci dođu. Ovo je ciklus i ako ga često ponavljate, to postaje šablon. Dobar šablon ili loš šablon, ovako se šabloni prave. Šablon može biti da ste ljuti ili da mrzite nekoga ili nešto. Može biti bilo šta. Svaki aspekt postojanja ako se ponavlja, postaje šablon. I ako pogledate, najjači šabloni u sistemu su povezani sa opstankom. Jer opstanak je glavna stvar, i povezan je sa stvarima kao što su izdaja, varanje, krađa, nepravda itd. Sve ove stvari za koje imate tendenciju da ih uskladištite što više i da ponavljate iznova i iznova tokom vremena – da li ste videli to? Te stvari više skladištite, druge stvari ne skladištite. Lako nam je sa dobrim iskustvima, ali loša iskustva pamtimo. Zašto? Jer smo dublje uskladištili loša iskustva. Što je dublja emocija, dublje je uskladištenje. Jednostavno. Ako emocija nije duboka i ako je lagano zadovoljstvo, ili ako je sreća laka, ne zadržavate je. Ali bol držimo veoma duboko i može stvoriti šablone ako ga ponavljate. Slično tome, strah se sam po sebi ponavlja. Vi ga ni ne tražite, a on se stalno vraća. Ono čega se najviše plašite, to se vraća. To je ono što se dešava u životu. Nije da vi to tražite – to čuči i čeka da se manifestuje.
P: Mohanđi, kažete da se strah manifestuje. Kako možemo to da sprečimo?
M: Svesnost.
Pre svega morate da shvatite da imate ograničeno vreme na zemlji. Sve što je rođeno mora umreti. Vidite, mi osećamo da nam je sad odlično, je li tako? Sedimo ovde, pričamo, zdravi smo, i sve tako. Možda za 50 ili 60 godina nećemo tako misliti. Možda nećemo ni biti ovde. Dakle, tokom našeg postojanja treba uvek da budemo svesni svih agonija i ekstaza – da sve što dođe, mora i da ode, da ništa ne ostaje. Zar to nije istina? Sreća i tuga – dolaze i odlaze. Sve što se dešava je kao talas – ne zadržava se, vraća se nazad. Život je takav – talasi stvari nakon stvari, koje samo dolaze. Tako to ide.
Jednom kad vam to postane jasno, razumećete da svi ti strahovi i slične stvari nemaju trajnu vrednost, već samo relativnu vrednost. Većina strahova koje imate su povezani za određeno vreme, prostor i određen život. Na primer, u danu od 24 sata, kada ste u stanju sna i stanju dubokog sna, ovi strahovi su odsutni. Gde su tada ti strahovi? Nisu tu. U budnom stanju, takođe u određenom vremenu, strahovi nisu prisutni – na primer, strah od mraka će se dešavati samo noću. Ujutru nećete imati taj strah, ali nakon zalaska sunca taj strah se može pojaviti. Kad gledate kako ti strahovi zavise od situacije do situacije, to je svesnost. Kada počnete da gledate strahove i vidite celu vitalnu statistiku strahova, onda ćete shvatiti da su oni samo senke. Šta je tama? Odsustvo svetla. Šta je strah? Odsustvo svesnosti. Kada ste zaista svesni, shvatićete da je sve ovo samo privremeno, sve su to senke, i shvatićete da “Ja nisam senka. Ja pripadam svetlu, ja sam svetlo.” Ako sam ja svetlo, gde su onda strahovi? To je poenta. Sa čime su svi ovi strahovi povezani? Određene nesigurnosti. A nesigurnosti su povezane sa instinktom za preživljavanje. Dakle, to je stvar instinkta. Svaka životinja oseća strah. Svaka životinja oseća ljubav. I svaka ptica isto tako. Znate, ovo je ugrađeno u njih – to je kao instinkt za preživljavanje. Sigurnost, oni to osećaju.
P: Mohanđi, šta je sudbina i koja je njena uloga u našem životu? Koliko je možemo promeniti? Ljudi kažu da su određene stvari u životu predodređene zbog karme ili prošlih života? Čitao sam mnogo o sančit karmi. Videli smo ljude koji su vodili pravičan život ali ipak pate mnogo, i neki drugi kažu da je to dobro jer čiste svoju karmu? Ponekad moj logički um ima problem da to razume…
M: Sudbina ima dva glavna toka. Sančit karma ima dva aspekta. Jedan je karma predaka: karma koja dolazi od vaših roditelja. Linija od oca i od majke se spaja u vama. Kažu da kada se embrion oformi u vreme začeća, košuljica je karma predaka, a ne ono što ste doneli iz prošlog života. Možete to zvati “nasleđe” da biste lakše razumeli. Baš kao što nasledite očevo i majčino bogatstvo ili nekretnine, na isti način vam i nasleđe linije predaka dolazi. Dolazi svakome, pre nego što duša uđe u telo. Shvatite da čim ste odlučili da se rodite u određenoj materici, vi ste automatski u obavezi da kupite nasleđe. Taj račun je već izdat.
Drugi deo je prarabda karma: karma zbog koje je došlo do rođenja. Ovo znači da je bilo neispunjenih želja koje su uzrokovale inkarnaciju. Neispunjenim željama treba vreme i prostor da bi se ispunile. Ono što treba da se desi sa 10 godina ne može se desiti kada imate 20, i obrnuto. Dakle, sve je detaljno isplanirano. Svaka aktivnost i svako iskustvo ima početak, sredinu i kraj. Početak iskustva, iskustvo i zaključak. Ovo važi za svako iskustvo. To je kao mala ili brojanica ili niska, na kojoj su perle iskustva.
Niska zvana sudbina povezuje sve perle. Kada gledate spolja, vidite samo perle, ne vidite konac. Konac je sudbina koji se proteže od početka života do njegovog kraja. Povezan je neispunjenim željama. Kao što sam malopre objasnio, neispunjene želje imaju svoje korene u impresijama. Impresija znači da ste uskladištili nešto u vašem sistemu. Impresije imaju svoj koren u sećanjima. Sećanja su životna iskustva onakva kako ih vi kao individua doživljavate. Onda pre iskustva, postojala je radnja koja je uzrokovala iskustvo koje je sledilo. Tako je uzrok sećanja radnja, uskladišteno sećanje je impresija, i to uzrokuje neispunjene želje. Kada se ove neispunjene želje pomešaju sa pranom, dolazi do nekakve hemijske reakcije. Dah.
Trebaju vam sati u budnom stanju da biste iskusili. Ne možete da iskusite dok spavate. Naravno da imate osećanja kada spavate, ali to nije u okviru vaših granica, jer um budnog stanja nije prisutan. Vi doživljavate snove, jer snovi imaju isti izvor. Šta je izvor? Uskladišteni podaci. Snovi dolaze iz uskladištenih podataka, definitivno. Ali vi nemate kontrolu nad njima. Čak ni ne znate da su uskladišteni. Um se meša u proživljavanje budnog stanja.
Ovaj tok se zove sudbina. Ima početak i svoj kraj. Ovo je već odlučeno: koliko godina ćete živeti, koliko udaha ćete imati. Ovo je već uskladišteno, predodređeno je da se desi. Ne možete mnogo uticati na ovaj tok. Gde je ovde slobodna volja? To je bilo vaše drugo pitanje.
Slobodna volja je način na koji prilazite sudbini. Vaš nivo svesnosti. Možete je gledati kao problem ili je možete gledati kao mogućnost: to je vaša slobodna volja. Vidite je kao situaciju. Ceo život nije ništa drugo nego skup situacija. Ja ne mislim da postoje problemi u životu. Međutim, kada se opirete nečemu: “O, ne želim ovo, ja ne želim ono”, to postaje problem. Kada je prihvatite, to postaje mogućnost.
Zamislite da prolazite kroz neko potpuno loše iskustvo i kažete sebi: “Ok, ovo mi se sad dešava u životu, stvari ne stoje dobro”, onda samo počnete da se vozite na tom talasu, kao surfer. Kada stvari nisu baš tako srećne, u ovakvim situacijama, koji je vaš uobičajeni šablon ponašanja? Otpor. Ako ih odgurate, šta će se desiti? Biće odložene. Sudbina koju treba da iskusite ne može se promeniti. Jačina može biti smanjena uz ulogu gurua ili spram vaše povezanosti sa moćnim majstorom, jer majstor definitivno može umanjiti intenzitet neke situacije, iako je ne može uzeti. Majstor je neće uzeti jer je to vaša originalna slobodna volja.
Molim vas, shvatite: sudbina ili prarabda nije kreirana svesnom odlukom. Ovo mora da bude veoma jasno. Pod svesnom odlukom u ovom slučaju ne mislim na tip odluke kao što je npr. “Želim da iskusim sladoled.” Šta uzrokuje praradbu? Keš memorija (tajna memorija). Ovo sam objasnio ranije. Može čak biti sećanje iz gledanja filma, ili sećanje nekoga vama bliskog, ili nečega što vam se neko poverio, ili iskustva koje je bilo tuđe. Ili sva ova sećanja zajedno.
Keš memorija. Ova keš memorija uzrokuje praradbu. U suprotnom nema memorije. Ako nema memorije, znači da nema svesnog odlučivanja. Neke stvari se mogu svesno dogoditi, na primer vaša mržnja: “Mrzim ovu osobu, želim da je ubijem.” Takve stvari mogu postati svesna odluka, i zato što ne možete da ubijete tog nekog u ovom životu možda ćete morati da se vratite u sledećem da biste ga ubili. Ovakve vrste intenzivnih emocija postaju glavni faktor za praradba karmu.
Isto je sa potisnutim zavisnostima i potisnutim navikama. Zamislite da vam uopšte nije bilo dozvoljeno da pušite u nekom drugom životu, pa ste uvek mislili: “Kako bih mogao da pušim?” Neko vas je gledao kako ne možete da pušite. I na kraju kada ste se rodili ponovo, počećete da pušite čim pre. Možete to videti u svetu: zavisnosti i kompulzivne navike, sve je to povezano sa potisnutim željama. Ovo je ukupan zbir vaše strukture.
Keš memorija je baš kao hard disk vašeg kompjutera. Vi ne skladištite sa namerom tamo, ali kako živite život, on se popunjava. Ploviti kroz život znači gledati filmove, imati interakciju sa ljudima, čitati novine, imati mišljenje o politici… Govor o Džastinu Trudeu će takođe biti u memoriji. Isto tako, sve ima svoju keš memoriju. Ukupan zbir je sudbina, a sudbinu ne možete promeniti.
Veliki avaduta se upravo tome smejao Majci Kali kada ju je video kako igra sa zlim duhovima. Kali je odgovorila da nikada nije videla nijednog čoveka koji nije bio preplašen ovim prizorom. Onda je on rekao: “Ti si divna igračica, predivno.”
To je bilo groblje gde je Majka Kali sa svojom pratnjom igrala i pevala, vikala i vrištala. I ovaj čovek, ovaj avaduta, ovaj veliki majstor, gledao je.
Kali je rekla: “Ti se ne plašiš?”
On je rekao: “Ne plašim se, ja sam srećan. Neverovatan ples, odavno nisam video ovakav ples.”
Na to je Kali rekla: “Ja nikada nisam videla nijednog čoveka koji nema strah! Moraš mi tražiti nešto, i ja ću ti ispuniti. Želim da ti dam neki blagoslov.”
On je rekao: “Ne, ne, ne… Tvoj ples je bio veoma zabavan, to mi je dovoljno.”
Onda je ona rekla: “Ne, kada sam zadovoljna nekim, ja mu dam neki blagoslov. To je za mene uobičajeno, tako ja to radim.”
Onda je on rekao: “U redu, u tom slučaju daj mi još jednu godinu života.” Ona je odgovorila, “Ne, to ne mogu da uradim. Kada će biti tvoj poslednji udah, odlučeno je još kad si prvi put udahnuo.”
Onda je on rekao: “U redu, onda mi smanji život za jednu godinu, želim ranije da umrem.”
Ona je odgovorila: “Ne, ne mogu ni to da uradim. Tvoj poslednji udah je odlučen kada si prvi put udahnuo.”
Onda je on rekao: “Šta kažeš na još jedan dodatni mesec?”
“Ne.”
“Jedan mesec manje?”
“Ne.”
Onda je on rekao: “Ne želim nikakav blagoslov. Ne možeš tako da se igraš sa mnom.”
Ona je rekla: “Ne, traži mi nešto što mogu da ti dam.”
Onda je on pitao: “U kojim okvirima mogu da se krećem kada ti tražim?”
“Nešto fizički.”
On je imao elefantijazu – veliku nogu. Jedna noga mu je bila otečena, bila je veoma velika i bila je bolna. On je rekao: “Vidiš, ova druga noga nema problem. Jedna noga ne doživljava ovaj problem, nije pravedno. To je nepravda, zašto samo jedna noga da uživa, a druga da pati. Nije fer, zar ne? Obe noge bi trebalo da pate ili obe da uživaju. Zašto ne bi prenela ovaj problem na drugu nogu? Sad neka ova druga pati, a ova prva neka uživa malo.”
Ona je rekla: “U redu.”
Nije tražio izlečenje. Šta je on rekao? Rekao je da prenese problem na drugu nogu. I Kali ga je blagoslovila tim.
Moja poenta je da se nijedan dah više od predviđenog neće desiti na putu. Dakle, šta je očigledna stvar koju gurui rade? Zamislite da ste povezani sa veoma moćnim majstorom, povezani sa svešću majstora. Obično se gurui ne mešaju jer razumeju ovu materiju veoma dobro. Šta god da vam se dešava u životu, dešava se jer ste to zaradili. Bilo zarađeno svesno ili nesvesno, nije važno, ali zaradili ste. Dakle, gurui se ne mešaju.
Ono što oni rade jeste da vas vode. Šta ja obično radim? Ja kažem: hranite životinje, hranite ptice, hranite ribe i brinite se o prirodi. Takve stvari. To u potpunosti smanjuje teret karme. Jer anadan je mahadan uvek. Drevni spisi su to rekli, i ja pratim isti put. Hraneći ptice, životinje i prirodu, mnogo toga se otpušta.
Vođstvo se retko dešava: ako ste samo nekoliko koraka od potpunog oslobođenja i nema još mnogo života koji vas čekaju, ako ste već živeli 100 ili 200 života i dostiglli ste nivo gde ste završili sa svim vašim životima i sada idete ka oslobođenju. Taj znak je veoma jednostavan: ako možete da shvatite da ste u režimu gde na vas spoljni svet ne utiče. To nije depresija. Ne mislite da je to depresija. U depresiji ste nekada potpuno odsečeni od ljudi. Ovo nije depresija. Iako se čini da uživate u životu, u isto vreme vaša zavisnost od spoljnjeg sveta, kao što su veze, emocije, ljudi, mesta, vreme, materijalna dobra, pozicije, imovina – veoma je niska. To je jasan znak da ste na putu oslobođenja. Jasan znak kome možete verovati, i nema potrebe da bilo ko dođe i kaže vam ovo.
Drugo, vaša zavisnost od materijalnih stvari će biti veoma mala, uključujući hranu i vodu. Zaboravite na opojna sredstva i slične stvari. Čak i zavisnost od hrane i vode će biti veoma niska. Ješćete, ali samo radi jela. Zato često kažem, ako jedete jednom dnevno, dobar ste jogi. Dva puta dnevno vi ste bogi, a ako jedete tri puta dnevno vi ste rogi. (Smeh) Znate šta znači biti jogi? Jogi je neko ko je zdrav i u potpunosti u skladu sa višom svešću. Bogi znači pohotna osoba, koja je rođena da bi jela. Treći je rogi, bolestan čovek. Ako konzumirate hranu tri puta dnevno, vi ste bolesni. Danas možete videti da je većina jedenja emotivnog karaktera. Pošto imamo tako mnogo emocija, da bismo prikrili emocije jedemo mnogo hrane. Ne zato što hoćemo hranu. To je naš način osvete. Svetimo se tako što jedemo više, iako nam ne treba. Ali ipak to činimo.
Dakle, šta guru radi?
Guru vas vodi, usmerava vas ka nečemu što će vas olakšati, učiniti vas lakim da bi se vaš karmički tovar smanjio. Zamislite da ste u poslednjem stadijumu nečega, i duboko ste povezani sa majstorom. I majstor treba biti veoma moćan. Vidite, mnogi ljudi nisu majstori. Kada kažem majstor, mislim na nekoga kome su um, telo, intelekt, ego i duh zajedno kao da su jedno jaje. Ne rasuti, već kao jedna jedinica. Majstor je u potpunosti okupiran sobom – nema ništa ni sa čim spolja. Takvi majstori mogu da naprave veliku promenu čak i samo svojim prisustvom. Poravnanje je osnovna promena. Pod poravnanjem mislim da kada dođete u kontakt sa takvim majstorom, osetićete se potpuno u poravnanju i oslobođeno – fizički jaki, emotivno jaki, intelektualno jaki, egoistički “jaki”. Ovde ne mislim na jak ego, mislim na izbalansiran. Na ovaj način bićete u potpunom poravnanju.
Šta se tada dešava? Karmički tovar iznenada otpada. Jer najbolji način da smanjite karmu je poravnanje. Šta je karma, odakle dolazi? Neispunjene želje, dakle, njeno prirodno izražavanje je ispunjenje. To je pravi način – normalan način. Ali, šta ako vam ne treba? Ako imate želju ali vam ispunjenje nije potrebno? To se dešava u prisustvu moćnog majstora, dakle, ovaj karmički tovar se smanjuje. To znači, sa 100 može spasti na 80, ako i dalje ostanete povezani sa majstorom i vaš fokus je na majstoru, postaće 60. Ali morate biti dosledni. Tajna je da sve treba biti povezano sa majstorom, i nije važno da li je majstor u fizičkom telu ili ne. Nije problem ako nije. Vidite, pravi majstor nikad ne odlazi. Krišna je još uvek ovde, Isus je još ovde, Rama je još ovde. Nijedan veliki, moćni majstor ne umire. Oni su besmrtni i dok su u telu. Šta onda oni rade? Oni se prošire i dostignu maha samadi. Maha samadi je stanje gde su već postali jedinica dok su živeli, i proširili su se. Onda samo napuste telo, što znači da su se odrekli tela, i onda održavaju svoje stanje proširenosti. Ovako su u maha samadiju. Obično ljudi umru i moraju da se vrate i da uzmu novo telo. Za velike majstore ne postoji ništa zbog čega bi se vratili. Čak i ako se ponovo rode, oni to rade samo radi darme, ne karme. I u tom režimu mogu biti mnoga rođenja, rođenja sa svrhom.
Kako znate da li je rođenje zarad darme ili karme? Ako ima svrhu! Od početka oni imaju svrhu. Primer je Adi Šankaračarja. Kada je imao 8 godina, Govindapada ga je pitao: “Ko si ti?” On je odgovorio: “manobuddhi ahankaara chittaani naaham….. chidaananda roopah Shivoham Shivoham.” Ako neko može ovo da kaže sa 8 godina, šta je Govindapada mogao da ga nauči? Zato je Govindapada rekao: “Onaj ko može da drži okean u svom kamandalu (posudi za vodu), dostojan je da podučava o brama janani ili znanju Brame. Može biti naučeno samo od nekoga ko može da drži ceo okean u kamandalu. To znači da makrokosmos može da se drži u mikrokosmosu. I kada shvatite makrokosmos u mikrokosmosu, onda možete da podučavate o makrokosmosu. Tačno je ovo poenta.
Dakle, sudbina odlučuje dužinu života, rođenje i smrt i on ima dužinu koja se ne može menjati. Ali, prema promeni vaše svesti, uticaj biva sve manji, tako da se broj vaših rođenja smanjuje. Ovo je kratak odgovor na to pitanje.
P: Govorili ste o liniji predaka i pitr doši. Da li je to nešto što može biti iskorenjeno? Da li je to kao zajam/ teret koji treba da nosimo sami bez obzira na sve, i da prolazimo kroz patnju? Da li se može otkloniti?
M: Doša je uvek povezana sa nepravdom ili zverstvima. Ono što možemo videti jeste da se dešava u svim porodicama, da tri generacije ili više (do 5) su cvetale, onda se stabilizovale, onda opadale. Onda iz krajnjeg siromaštva vrate se i dostignu status, onda održavaju status nekoliko generacija, i onda počnu da opadaju. Možete videti ovaj šablon talasa. Onda sa ovom slikom u umu, zamislite da neki ljudi kad su bili u moćnom stanju, vređaju i povređuju mnoge druge. Na primer, neko vodi kompaniju za pozajmice novca, i zato što neko ne može da plati svoj zajam, on verovatno uzme njegovu kuću ili imovinu. Iako je ovo deo njegovog poslovanja, on ipak nosi karmu. Kada ja uzmem nešto iz vašeg džepa i stavim u moj, ja takođe prenosim karmu tim putem, osim ako nije transakciono. Ustvari, ono što je dozvoljeno u drevnim spisima jeste da kada uzmete nešto, date nešto. Onda je to završeno. Ali mi to ne radimo, mi samo gledamo šta ćemo dobiti. Dakle, postoji stečeni interes povezan sa tim. I niko se ne može odužiti tako osim ako vodi veoma disciplinovan život. U svojoj porodici videćete neke ljude koji su veoma oslobođeni – ne sakupljaju ili ne uzimaju ništa ni od koga. Umesto toga, oni su u potpunosti dobrodušni i daju, pa će oni doneti dobre stvari, svetlost, u porodicu. Neki ljudi su sušta suprotnost. Ne mare za druge, čine loše, ogovaraju ljude, oni uznemiravaju, oni uništavaju. Takođe sve te stvari se dešavaju nekim ljudima. Svi ovi tipovi ljudi su u liniji srodstva. Dakle, ovo skupa postaje pitr doša.
Postoje neke stvari koje mogu da ponište pitr došu. Kada neki ljudi rade mnogo dobrog, to poništava neke loše efekte. Onda se na kraju to preliva na sve u porodici. Slično kao da imate ogromnu imovinu/ zemlju koja je podeljena na mnoge ljude, i vi dobijete parče. Ali, imovina u originalu je mnogo veća. Ono što ste vi primili može biti malo, ali ste je ipak dobili. Sad, papirologija povezana sa tom imovinom možda nije “čista”, pravno vezivanje i slično. Sa svim tim stvarima ćete morati da se bavite, zar ne? Jer vam je došlo. Slično tome, (karmičko) nasledstvo je takvo.
Ali najbolja stvar koju možete da učinite jeste da uvek činite nešto dobro. Ja govorim ljudima veoma jednostavne stvari. Prvo, kada imate kuću, pobrinite se da su stvorenja oko vaše kuće jela, pre nego što vi jedete. Dajte hranu pticama, insektima i životinjama. Onda, nakon što su oni jeli, vi jedite. Na taj način ćete automatski razblažiti mnogo karmičkog tereta. Ako kontinuirano to radite, u stvari ćete biti lakši. Drugo, uvek budite dobronamerni prema ljudima. Ako neko kaže: “Ja sam gladan”, prvo zastanite i nahranite ljude. Dajte im hranu. Ja ne preporučujem davanje novca jer ponekad oni odu i piju alkohol. Ali, kada neko kaže: “Gladan sam”, ne razmišljajte ko je on – dajte mu hranu odmah. Nahranite tu osobu. Ako sledite ovaj način, karma predaka postaje mnogo manja, teret se smanjuje. Iskorenjenje možda može ili ne može biti moguće, ali teret će postati manji. Za ovo se stvarno možete pobrinuti.
Rekao bih da je disciplinovan život dobra ideja. Nije do toga koliko ste puta otišli u hram, koliko ste gurua sreli… ne radi se o tome. Radi se o stilu života, stavu davanja ili deljenja. Ja obično ne preporučujem davanje novca ljudima, jer ne znamo za šta će ga iskoristiti. Ali možete dati na neki način – dajte sendvič na primer. Jednom smo Devi i ja bili u Beogradu, bio je veoma hladan dan. Bili smo gladni, pa smo razmišljali da odemo da pojedemo sendvič – sendvič sa veganskim sirom se činio kao dobra ideja. Dok sam sedeo i čekao ispred prodavnice, ona je otišla unutra da ih kupi, video sam čoveka koji je prilazio kolima dok je bilo crveno svetlo na semaforu. I na svim tim kolima staklo je bilo podignuto. Bilo je veoma hladno, možda 2 stepena, tako da niko nije spustio prozor da mu nešto da. On je obilazio okolo, onda bi se svetlo promenilo i on bi se vratio i seo. Video sam da se ovo dešava nekoliko puta, Devi je bila unutra poručivala hranu, tako da sam otišao unutra i rekao joj da uzme još jedan sendvič. Ona ga je donela i dao sam ga tom čoveku. Rekao je da mu od jutros niko nije dao ništa (bilo je 14h). Niko nije ni spustio prozor jer je bilo hladno. I to je bio prvi obrok koji je pojeo tog dana.
Dakle, ovo su vrste stvari koje možete raditi. I ako pogledate okolo, videćete da ne postoji oskudica ove potrebe. Rekao bih da je ovo važnije nego organizovane seve (služenja). Znate, nekad radite organizovane seve, ljudi možda ne zaslužuju, možda misle: “Ako si već doneo, uzeću.” Tako da ću reći da je ova vrsta spontane seve važnija i ona zaista razvodnjava karmu predaka. Kad bi svi ljudi iz porodice radili ovo, zamislite koliko bi samo milosti došlo toj porodici. Milost je povezana sa vašom otvorenošću, sa vašom verom. Vera otvara vrata milosti da uplovi.
