Možda imamo tendenciju da kritikujemo, osuđujemo ili se ljutimo ali na kraju, razumjećete da je majstor uradio nešto za mnogo višu svrhu, zbog mnogo viših razloga.
Krišnam Vande Džagadgurum! Gospod Krišna!
Gospod Krišna, njegov život, njegova poruka i sve ono što on predstavlja imali su uticaja na hiljade generacija. Ne sreću se često osobe koje su imale toliki, tako dubok uticaj na čovječanstvo, i koje još uvijek na isti način na njega utiču. Krišna posjeduje sve moguće dimenzije ljudskog postojanja. U isto vreme, Krišna je živio kao bilo koje ljudsko biće.
Život je onakav kakav se događa svakog trenutka.
Krišna nam je tu dao vrlo dragocjenu lekciju. Zbog toga ga zovemo Džagat-Guru.
Još jedan događaj:
Nakon rata Mahabharate, Pandave su pobedile. Porazile su ogromnu armiju Kaurava i izašli kao pobjednici. Krišna je bio Ardžunin kočijaš. Ardžuna je bio uzbuđen. Bio je oduševljen jer je bio uspješan ratnik; zahvaljujući njemu su porazili neprijatelje. Bio je vrlo srećan i pun energije. Osjećao se sjajno, kao što bi se osjećao svako ko je uspio ili ko je dobio bitku.
Krišna ga je odvezao do kampa. Odvezao je kočiju do kampa, a Ardžuna je bio u kočiji. Ono što se obično dešava jeste da se kočija zaustavi, kočijaš siđe, i otvori vrata da putnik izađe. Za to vrijeme Krišna je mirno sjedio na mjestu kočijaša. Nije izašao iz kočije. Ardžuna je čekao, očekujući da Krišna izađe i otvori vrata kako bi Ardžuna izašao. Ali, on to nije učinio, ostao je na mjestu. Rekao je Ardžuni: „Molim te, izađi!“ Ardžuna je smatrao da je to malo neobično jer, prije svega, pobjedili su u ratu, on je bio pobjednik, zaslužio je da ga isprate. Ali, Krišna se nije pomjerao. I Ardžuna je i dalje čekao. Krišna reče: „Molim te, izađi!“
Ardžuna je i dalje čekao. Možda Krišna nije razmišljao. Ali, Krišna po treći put reče: „Molim te, izađi!“ i Ardžuna sam otvori vrata i izađe.
Krišna je odvezao konjske uzde i iskočio sa kočija. Konji su otišli, a on je iskočio. Kada je iskočio, u tom trenutku kočija se zapalila. Tada je Ardžuna shvatio: da je Krišna izašao iz kočije pre Ardžune, Ardžuna bi sada bio mrtav, jer bi ostao u požaru.
Dakle, možda ne možemo razumjeti šta Majstor radi u trenutku kad se to događa, ljudima se može činiti da to nije u skladu sa uobičajenim društvenim normama.
To smo vidjeli u životima mnogih majstora. Dakle, ovdje vidite majstora, Džagat-Gurua, majstora univerzuma kao što je Krišna, čiji je um kristalno čist. On je odlično znao da kada se jednom ispuni svrha, kočija će nestati. On je to odlično znao. Ardžuna je bio osoba, obično ljudsko biće čiji se um lako uskomeša i postaje opijen pobedom ili depresivan kada gubi rat. Obično ljudsko biće, ljudski um, nije shvatio situaciju niti stvarnost tog trenutka, te situacije. On je očekivao da majstor dođe i otvori mu vrata.
U tom trenutku nije ni posmatrao Krišnu kao majstora. Mislio je da je Krišna njegov kočijaš i očekivao od njega da mu oda sve počasti. Ali, Krišna je odlično znao, ako izađe iz kočije, čitava kočija će izgoriti, uključujući i konje. Dakle, na sve će uticati ako izađe.
Dakle, ono što je on učinio… On je sve uradio kako treba. Zamolio je Ardžunu da izađe. Sve je bilo raščišćeno, ostala je samo kočija, i kada je odatle izašao, kočija se zapalila.
To je bila velika lekcija, i to je velika lekcija i za nas – ono što majstor radi može imati mnogo više dimenzije, mnoge različite dimenzije, osim onog što mi razumijemo.
Dakle, možda imamo tendenciju da kritikujemo, osuđujemo ili se ljutimo kao Ardžuna koji je bio uzrujan jer mu Krišna nije otvorio vrata, ali na kraju, razumjećete da je majstor uradio nešto za mnogo višu svrhu, zbog mnogo viših razloga. To je, opet, jasan znak u kojoj dimenziji, na kojoj frekvenciji, majstor funkcioniše. I takođe upozorenje svima nama da ne osuđujemo majstora.
Ono što majstor radi je za veću, višu svrhu
Možda nećemo razumjeti. Treba da znamo da ćemo u svakom detalju Krišnine priče vidjeti bisere i dragulje, velike istine koje nas mogu transformisati. U životu velikog majstora svaki trenutak je dragocjen. To je lekcija za svijet.
Isto tako, u Krišninoj priči – rođen je u izuzetno opasnoj situaciji, roditelji su mu bili u zatvoru, odvojen od rođene majke i odnijet pomajci, tu je i proveo veći dio svog detinjstva. Stalno su ga proganjali ljudi koje je slao njegov ujak.
U tom kontekstu možete vidjeti nevjerovatno teško djetinjstvo i potpuno abnormalne životne situacije. Ali, i dalje vidite stabilnost u Krišni. Ništa ga nije dotaklo. Njegova svrha je bila jasna. Uspostaviti darmu je bila njegova svrha, a ta svrha se ispunjavala svakog trenutka, na svakom nivou, u svakoj situaciji. Bilo da je ljubavnik, ili muž svojim suprugama, ili vladar, političar, u svakoj situaciji bi održao smirenost. Bio je stabilan. Bio je uravnotežen i neuznemiren.
Postoji toliko različitih priča koje možemo pričati. Svaka priča o Krišni, svaki aspekt njegovog života je zaista značajan. Možete uvidjeti dubinu samih sebe, svojih situacija, svog života, kroz njegov život. Njegov život daje jasnoću našem životu.
Originalni tekst možete pročitati ovdje.
Originalnu Mohanđijevu poruku možete poslušati ovdje.
Prvi dio “Životne lekcije Gospoda Krišne” možete pročitati ovdje.
Prevela: Tijana Sladoje
Lektorisala: Dejana Vojnović, Biljana Lukić